Posts Written By: hlcadmin

Zakon u korist države, protiv građana

“Novim rešenjima u okviru Zakona o parničnom postupku (ZPP) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pravni poredak države Srbije vraća se u autoritarnu prošlost, a građanima ograničava pristup sudu. Država je postala najzaštićenija, a i političari i tajkuni su ovakvim odredbama privilegovani na račun građana. Ove odredbe opasne su i za medije i za slobodu informisanja”, naglasila je prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta “Union”, 23. januara na konferenciji o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o parničnom postupku, u beogradskom “Medija centru”.

Oceniti ustavnost Zakona o parničnom postupku

Koalicija za pristup pravdi (Koalicija) podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti nedavno usvojenog Zakona o parničnom postupku, čija primena počinje 1. februara 2012. godine, a  kojim se, kako se u inicijativi navodi, ograničava pristup pravdi i preti represijom slobodnom mišljenju, delovanju i kritičkoj reči.

Izvinjenje

U vezi sa našim ratovima i ratnim zločinima najviše se izvinjavaju lideri novih država. Po pravilu, izvinjavaju se narodu, svom ili drugom, prilikom poseta ili važnih političkih događaja. Ta izvinjenja su kratkog daha, pa kratko i ostaju u sećanju. Možda i zbog toga, što još uvek nema nijednog političara koji je izvinjenjem zadobio poverenje žrtava „neprijateljske strane“ i pohvalu „svojih“ . Ipak, neke reči, iako ne izražavaju žaljenje ili izvinjenje, ostaju u pamćenju. Na mene su poseban utisak ostavile reči hrvatskog predsednika Josipovića, izrečene povodom 20 godina priznanja državnosti Republike Hrvatske, da je Hrvatska bolja i zahvaljujući boljim odnosima između Srba i Hrvata. To je suština izgradnje mira, pomirenja, pravde i neponavljanja zločina – tako ja vidim tranziciju od represije i nepravde prema poštovanju ljudskih prava i žrtava. U slučaju Srbije, bez priznanja Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, i boljih odnosa Srba prema njima – i onih na vlasti, i nas „običnih“ – nema bolje Srbije. Ovaj pozitivan pristup mogao bi da nam pomogne u definisanju „novog mišljenja“ o Kosovu.

Gostovanje Nataše Kandić u emisji “Gradska hronika” na VK radiju

Gradska hronika na VK radiju, 18.01.2012. Gost Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo

Izveštaj revizora o finansijskom izveštaju FHP-a za projekat “Ljudski gubici”

Objavljujemo revizorski izveštaj revizorske kuće “Konsultant revizija” o finansijskom izveštaju Fonda za humanitarno pravo o projektu “Ljudski gubici: Dokumentovanje sudbina ubijenih i prisilno nestalih državljana Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Kosova u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji tokom 90-tih” (“Ljudski gubici”). Izveštaj se odnosi na period od 1. januara 2009. do 30. juna 2011. godine. Projekat “Ljudski gubici” finansiralo je Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Izveštaj možete preuzeti ovde.

Transkript Konferencije o materijalnim reparacijama

U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu „Zira“ u Beogradu, održana je konferencija o pravu žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji. Skup je okupio predstavnike ministarstava, pravosudnih institucija, advokate, kao i aktiviste za ljudska prava i predstavnika civilnog društva.

Transkript konferencije možete preuzeti ovde.

Danas: Žrtve devedesetih teško do pravde

NAŠA PRIČA – Fond za humanitarno pravo pokrenuo inicijativu za materijalnu nadoknadu zbog stradanja tokom Miloševićevog režima

Koalicija za pristup pravdi zahteva poštovanje dostignutih prava i sloboda

Ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima je očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi.

Država, a naročito Narodna skupština Republike Srbije, donošenjem Zakona o parničnom postupku, Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, ograničava pristup pravdi pojedincima, organizacijama, nezavisnim telima, asocijacijama i medijima.

Ovi zakoni prete represijom slobodnom mišljenju , kritičkoj reči i slobodnom delovanju.

Decentralizacija – proces pun izazova

Izveštaj FHP Kosovo ima za temu proces decentralizacije na Kosovu i napisan je povodom projekta „Praćenje procesa decentralizacije u tri novooformljene opštine“ (Gračanica/Graçanica, Verbovac/Kllokot i Ranilug/Ranillug). Na početku se govori o pravnom okrivu i institucijama koje su zadužene za decentralizaciju, zatim se prelazi na analizu novooformljenih opština i njihovih nadležnosti, prati se stanje javnih usluga, zdravstvenog sistema i regulisanje upotrebe jezika na njihovim teritorijama. Izveštaj se završava navođenjem izazova pred kojima se nalazi lokalna samouprava u ovim opštinama i davanjem preporuka kako da se postojeće stanje poboljša.

Materijalne reparacije za povrede ljudskih prava u prošlosti

Izveštaj se bavi praksom sudova u Srbiji u vezi sa materijalnim reparacijama žrtvama povreda ljudskih prava od strane državnih organa. U izveštaju se navode problemi domaćeg zakonodavstva i pravne osnove za reparacije u Srbiji i pregled nepovoljnih uslova sa kojima se suočavaju zahtevi za reparacijama kao što su postupanje sudija, nepriznavanje statusa žrtve, neodgovarajuće kompenzacije i dužina postupka. Najveći deo izveštaja se bavi slučajevima u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao žrtve kršenja ljudskih prava, gde se razmatra više slučajeva posebno sa pregledom kako je došlo do kršenja ljudskih prava i tokom procesa pred sudovima, kao i presuda. Na kraju izveštaja su u aneksima dati dokumenti kao što su izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope o Srbiji, zveštaj UN o sporovđenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji, izveštaj Komisije UN o sprovođenju Konvencije protiv torture i Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama nasilnih krivičnih dela.