Nisam gajio prevelike iluzije da će se gospodin Apostolovski u odgovoru na moj komentar previše baviti sadržajem Dosijea „Rudnica“. Osim u poslednja dva pasusa. Pasuščića, da ne kažem. Ja ću obrnuti stvar – u dva pasusa ću odgovoriti manje važne stvari, a ostatak ću posvetiti Dosijeu „Rudnica“. To će biti moj poslednji pokušaj da ubedim novinara Politike da pažljivo pročita 42 stranice teksta ako već želi da piše o Dosijeu.
Uporno ponavljanje sintagme „optužbe protiv Dikovića bez dokaza“, u tekstovima Bilbije, Apostolovskog i glavne urednice Politike nameću pitanje šta se događa sa tom novinom, ako nema nijedne reči saosećanja sa porodicama Rukolli, Deliu, Dobruna, Aruqi, Aliu, Zabeli, Hoti, Ahmeti, Buçinc, Nika, Morina i Demaku, koje su nakon 15 godina, umesto istine i pravde, dobile posmrtne ostatke svojih najbližih, koje su srpske snage ubile, a potom zazidale u kamenolomu Rudnica.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Fond za humanitarno pravo Kosovo i Udruženje Pravnik iz Sarajeva, u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta Union i Centrom za uporedne pravne studije, organizovali su 6. februara 2015. godine konferenciju o ulozi obrazovanja u procesima i strategijama tranzicione pravde. Konferencija je održana na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, uz učešće predstavnika akademskih zajednica iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, među kojima su bili profesori univerziteta, istraživači i naučni saradnici u oblastima prava, istorije, antropologije, sociologije, političkih nauka i drugih nauka i disciplina, kao i predstavnici tri generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde.
Kao jedan od troje ljudi koji su 29. februara ove godine na konferenciji za medije učestvovali u, kako novinar Politike Aleksandar Apostolovski kaže, „desantu na generala Dikovića“, smatram važnim da se osvrnem na njegov tekst od petka 6. februara 2015, prepun mistifikacija, nedorečenosti i nelogičnosti.
Srpske izbjeglice iz Hrvatske koje je nakon ‘Bljeska’ i ‘Oluje’, po dolasku na teritorij Srbije, tamošnja policija privodila i predavala paravojnim formacijama, o svojoj dvostrukoj traumi uglavnom odbijaju javno govoriti. Neki su se ipak na to odvažili
Transkript video izdanja Peščanika od 6. februara 2015. godine. Tema emisije bili su nalazi objavljeni u Dosijeu Rudnica, reakcija vlasti i izbegavanje odgovornosti za zločine koji su počinjeni na Kosovu. O ovim temama razgovarali su izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić i autorka emisije Svetlana Lukić.
Centar za evoratlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je, danas predstavljena, evaluirana baza podataka Fonda za humanitarno pravo „Kosovska knjiga pamćenja“ o ljudskim gubitcima (ukupno ukupno 13.538 ljudi – 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca) tokom sukoba na Kosovu, u kojoj su obrađeni i podaci o žrtvama NATO bombardovanja tadašnje SRJ, izuzetna naučna građa na koju zvaničnici Srbije i međunarodne zajednice moraju obratiti dužnu pažnju.
U beogradskom Medija centru danas je održana prezentacija i evaluacija Baze podataka Kosovske knjige pamćenja (KKP). Bazu podataka KKP zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo o ljudima koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Konferenciju je pratio veliki broj medija, nevladinih organizacija, domaćih i međunarodnih institucija i stručnjaka.
Predstavnici/e organizacija za ljudska prava iz Srbije (Centar za unapređivanje pravnih studija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava i Regionalni centar za manjine) u saradnji sa švedskom organizacijom Civil Rights Defenders, uspešno su završili trodnevnu posetu Briselu tokom koje su se sastali sa najistaknutijim predstavnicima Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Tokom razgovora, predstavnici/e organizacija za ljudska prava predstavili su zakonodavni okvir i stanje ljudskih prava u Srbiji sa aspekta položaja marginalizovanih grupa, Roma, pritvorenih i osuđenih lica, i utvrđivanja odgovornosti i pravde za počinjene ratne zločine tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Takođe su izrazili zabrinutost zbog pogoršanja stanja ljudskih prava, napada na medije, nezavisna tela i nevladine organizacije.
U emisiji Teška reč emitovanoj na TV Pink, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković je povodom objavljivanja Dosijea “Rudnica” negirao odgovornost za ratne zločine na Kosovu, optuživši FHP da vodi “prljavu kampanju” protiv njega lično i Vojske Srbije. General Diković je rekao da on nikada nije “planirao, niti organizovao, niti učestvovao i na bilo koji drugi način podstrekivao na vršenje ratnih zločina“.