Novinar Dejan Anastasijević rekao je povodom presude Vojislavu Šešelju da je i pored skandaloznog toka suđenja Vojislavu Šešelju, najskandaloznije bilo obrazloženje sudije Antoanetija. Kako je rekao, čini mu se kao da je sudija prihvatio Šešeljevu ideju Velike Srbije.
Film ‘Dubina dva’ Ognjena Glavonića: Prazan prostor i vremenska diskrepancija čine jezivi ram filma koji bez ikakvog komentara – osim vizualnog – portretira nedostatak javnog diskursa o zločinu koji je 1999. počinjen nad kosovskim Albancima.
Nemanja Stjepanović, istraživač beogradskog Fonda za humanitarno pravo, više od deset godina je izvještavao iz Haga za Sense, te je jedan od najboljih poznavalaca predmeta za ratne zločine vođenih u Tribunalu, pa tako i onog protiv Radovana Karadžića, prvog predsjednika Republike Srpske, osuđenog prekjučer nepravomoćno na 40 godina zatvora za genocid, progone, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana djela, prisilno premještanje, širenje terora, protupravne napade i uzimanje talaca.
Uvodnim predavanjem o uspostavljanju pravde u odnosu na ratne zločine u post-jugoslovenskim državama, u četvrtak 24. marta 2016. godine u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) otvorena je treća Nacionalna škola tranzicione pravde. Školu je otvorila direktorka Programa obrazovanja Marijana Toma. Nacionalna škola tranzicione pravde je dvomesečni program neformalnog obrazovanja o instrumentima za suočavanje sa prošlošću, koji sprovodi FHP u okviru svog Programa obrazovanja.
Bivša glasnogovornica Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman uhapšena je u četvrtak 24. marta pred zgradom Haškog tribunala i odvedena na odsluženje sedmodnevne zatvorske kazne. Uhapsili su je pripadnici obezbeđenja Tribunala UN po nalogu veća koje je izreklo pravnosnažnu presudu. Predstavnici civilnog društva iz regiona bivše Jugoslavije izražavaju podršku Florens Artman i njenom beskompromisnom zalaganju za istinu.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije je tokom poslednja dva meseca, zbog svog javnog angažmana, izložena organizovanom linču preko društvenih mreža, koji uključuje teške uvrede i pretnje smrću njoj i njenoj porodici. Napadi i pretnje su kulminirali nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja, 24. marta 2016. godine, kada je ona pozvala institucije Srbije da prestanu sa manipulacijom stradalima za vreme bombardovanja.
Пресуда Хашког трибунала политичком лидеру босанских Срба Радовану Караџићу донета је на основу великог броја доказа, исказа сведока, укључујући и припаднике војске Републике Српске који су Хагу признали кривцу, изјавио је Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право. Са друге стране, гостујући у емисији “Прави угао” Радио-телевизије Војводине, књижевник Владимир Кецмановић каже да се о одговорности Караџића не може говорити ван контекста, да је он осуђен пред политичким судом, који се није бавио одговорношћу западних сила за растурање Југославије и рат у Босни.
Radovan Karadžić je kriv za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubojstva kao zločin, prisilna premještanja civila, širenje terora, napade na civile i uzimanje talaca. Nije kriv za genocid u sedam bh. općina.
Osuđen je na 40 godina zatvora.
Haški tribunal osudio je Radovana Karadžića za genocid u Srebrenici, ali ne i za genocid u drugih sedam bh. opština. Osuđen je i za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, te druge zločine.
Ima li razloga za strah premijera Vučića od desničarskih organizacija zato što 24. marta “imamo izricanje presude Radovanu Karadžiću, godišnjicu bombardovanja…”