U Komemorativnom centru u Tuzli danas su identifikovani posmrtni ostaci četiri žrtve proteklog rata u Bosni i Hercegovini. Među njima su i posmrtni ostaci Sabrije Ribića i njegove sestre Ismete koji su ubijeni u maju 1992. godine u Skočiću kod Zvornika.
Državno vijeće tužilaca objavilo je preliminarnu rang listu kandidata, dok će konačna biti poznata krajem ove sedmice.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tužioca čeka od početka godine. Među kandidatima koji su ušli u uži izbor su i sadašnja zamjenica tužioca Snežana Stojković i trenutni vršilac funkcije tužioca za ratne zločine Milan Petrović. Iz vrha vlasti stižu najave da će proces izbora uskoro biti završen.
Državno veće tužilaca (DVT) najverovatnije će u petak na novoj sednici predložiti Vladi Srbije kandidata za tužioca za ratne zločine, rekli su Danasu dobro obavešteni izvori.
Razlog zbog kojeg se mesecima odugovlači sa predlogom su razmirice u samom DVT-u, tvrde naši sagovornici i ukazuju da jedna struja, po političkoj liniji, želi da predloži samo jednog kandidata, što bi bila Snežana Stanojković, trenutna zamenica tužioca za ratne zločine, dok druga struja smatra da treba da bude više kandidata.
Odlukom novog rukovodstva Radio televizije Vojvodine (RTV), 24. jula 2016. godine naprasno je prekinuto emitovanje serijala „Ljudi i svedočanstva“, u kojem su zabeležene ispovesti žrtava svih nacionalnosti iz ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva odluka u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i proklamovanom misijom RTV-a, a pored toga predstavlja i akt cenzure i propuštenu priliku da jedan javni medijski servis doprinese pomirenju i normalizaciji odnosa sa susedima u regionu.
Serijal je rađen u zajedničkoj produkciji organizacija za ljudska prava Integre (Kosovo), Documente (Hrvatska), FHP-a (Srbija), Udruženja logoraša “Prijedor ’92” (Bosna i Hercegovina) i Centra za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija). U njemu žrtve svih nacionalnosti govore o svojim stradanjima i sudbinama ubijenih članova njihovih porodica u sukobima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.
Srbija se zalaže za mir i stabilnost u regionu ali preti slanjem vojske u Bosnu i Hercegovinu. Srbija ne želi da ugrozi teritorijalni integritet BiH i ne meša se u unutrašnje stvari te države, ališalje policiju na granicu u okviru zajedničke vežbe sa kolegama iz Republike Srpske. Konačno, Srbija ne podržava referendumu u Republici Srpskoj, ali oštro prekoreva visokog predstavnika za BiH koji mu se takođe protivi i organizovaće isti taj referendum na svojoj teritoriji.
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije obrazložili su „iznenadnim obavezama“ nedolazak na regionalnu konferenciju tužilaca za ratne zločine, koja je održana na Brionima, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz Državnog odvjetništva Hrvatske.
U srpskom Tužilaštvu nisu odgovorili na naše pozive, dok u Fondu za humanitarno pravo (FHP) ocenjuju da je politički sukob Beograda i Zagreba razlog zbog kog Srbija, po prvi put posle deset godina, nije učestovovala na ovom skupu, čime je, kako navode, regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina vraćena nekoliko koraka unazad.
Sestra Čedе Čolovićа, bivšeg ratnog borca koji ima hrvatsko i srbijansko državljanstvo, a koji je uhićen u Srbiji zbog navodne špijunaže, kaže da njegovoj obitelji ništa nije rečeno o njegovom slučaju.
Posle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.
U ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ život je izgubilo najmanje 130.000 ljudi. Sudbina najmanje 13.000 ljudi još uvek nije razjašnjena.
Najveći broj nestalih je u Bosni i Hercegovini – oko 10.000 ljudi. Republika Hrvatska traga za posmrtnim ostacima 930 Hrvata, svojih državljana, za čiji nestanak i skrivanje posmrtnih ostataka, okrivljuje državne institucije Srbije i vrh bivše JNA.
„Za nas kao narod, za nas kao Vladu Srbije i za mene lično nikada nije, pa ni danas ne predstavlja problem da preuzmemo odgovornost za greške koje su činili naši sunarodnici u odnosima Srba i Albanaca“, izjavio je prošle sedmice premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Ako bismo baš hteli da cepidlačimo, mogli bismo primetiti da je izjava umnogome neodređena, da se ne zna o kakvim se tačno „greškama“ radi, koji su ih naši „sunarodnici“ počinili i za šta tačno odgovornost preuzimamo. No, hajde da poverujemo u iskrene namere premijera i, posebno ako se zna da je u istom nastupu pominjao „drugačiju budućnost“, prihvatimo njegove reči kao znak volje da se prevaziđe traumatična prošlost i albansko-srpski odnosi trajno poprave.