Posts Written By: hlcadmin

Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o “selektivnoj pravdi”

Iz zvaničnog Beograda gotovo da nema reakcija na pravosnažnu presudu Ratku Mladiću, kojom je potvrđena kazna doživotnog zatvora za nekadašnjeg komandanta Vojske Rebublike Srpske zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da presudu neće da komentariše, već da će o njoj govoriti predsednik Srbije, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava masakra, ali nije direktno komentarisao presudu Mladiću. Umesto toga, rekao je da je Srbija izručila Haškom tribunalu sve protiv kojih je podignuta optužnica, uključujući visoke zvaničnike, ali i podsetio na oslobađajuće presude u slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine, Nasera Orića, bivšeg komandanta Armije RBiH u Srebrenici, i nestanak svedoka u slučaju Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta OVK.

Konferencija „Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu“

U susret Međunarodnom danu eliminacije seksualnog nasilja u oružanim sukobima Fond za humanitarno pravo (FHP) vas poziva na online Konferenciju „Seksualno nasilje u ratu –  put od stigme do pravde“ koja će se održati u utorak 15. juna 2021. godine sa početkom u 11h putem Zoom aplikacije.

Konferencija je organizovana u tri panela na kojima će eksperti, svako u svojoj oblasti, govoriti o značaju reparacija za žrtve seksualnog nasilja; stigmi koja prati ove žrtve;  traumi i iz kog razloga se ženama ne veruje kada svedoče o nasilju koje su preživele; kao i o načinima za prevazilaženje traume i neophodnošću sistemske podrške ovim žrtvama.

Dosije: 43. motorizovana brigada VRS u Prijedoru

U periodu između maja i avgusta 1992. godine, jedinice Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS), u sadejstvu sa jedinicama Policije Republike Srpske, Teritorijalne odbrane (TO) i različitim dobrovoljačkim grupama, izvršile su napade na veliki broj sela s većinskim bošnjačkim ili hrvatskim stanovništvom u opštini Prijedor.

U dokumentima VRS i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske, borbena dejstva na području prijedorske opštine označena su kao „operacije čišćenja“ i akcije razbijanja grupa ekstremista. Međutim, u više presuda pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrđeno je da su te operacije zapravo podrazumevale sistematsko ubijanje, zlostavljanje, hapšenje i zatvaranje nesrpskog stanovništva, kao i uništavanje i pljačkanje njihove imovine.

Na području opštine Prijedor stradalo je više od 3.000 civila tokom 1992. godine, a do druge polovine oktobra iste godine iz te opštine se iselilo oko 38.000 stanovnika bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „43. motorizovana brigada VRS u Prijedoru”

U ponedeljak,  31. maja 2021. godine,  Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj četrnaesti dosije pod nazivom „43. motorizovana brigada VRS u Prijedoru“.

Dosije pruža uvid u strukturu i delovanje 43. motorizovane brigade (43. mtbr), jedinice Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS), tokom leta 1992. godine, kada je ta jedinica, u sadejstvu sa jedinicama Policije Republike Srpske, Teritorijalne odbrane i različitim dobrovoljačkim grupama, izvršila napade na veliki broj sela i naselja s većinskim bošnjačkim ili hrvatskim stanovništvom u opštini Prijedor. Ti napadi bili su praćeni sistematskim ubijanjem, zlostavljanjem, hapšenjem, zatvaranjem i iseljavanjem nesrpskog civilnog stanovništva opštine Prijedor, kao i uništavanjem i pljačkanjem njihove imovine.

Na području opštine Prijedor stradalo je više od 3.000 civila tokom 1992. godine, a do druge polovine oktobra iste godine iz te opštine se iselilo oko 38.000 stanovnika bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji tokom 2020. godine.

FHP je tokom 2020. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 21 predmet pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 14. maja 2021. godine u 11:30 časova, putem online aplikacije Zoom predstaviti Godišnji izveštaj osuđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 21 predmeta koje je FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2020. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

 

Govornici:

• Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo
• Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Događaj možete pratiti putem Zoom platforme na sledećem linku: bit.ly/gi2020z Ili na našoj Facebook stranici: bit.ly/gi2020fb

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Online prikazivanje dokumentarnog filma Tužioci

Žrtve odbačene kao „kolateralna šteta“. Preživeli ućutkani. Zločinci ostali nekažnjeni. Ovo je istorija seksualnog nasilja u sukobu koju tužioci pokušavaju da promene.

Silovanje i pljačka koncepti su stari koliko i sam rat. Svakako, rat sa sobom nosi ideju sakupljanja plena koji su pronašli oni koji pobedonosno stoje na bojnom polju. Ali seksualno nasilje je ratni zločin, a ne kolateralna šteta, i sa njim se mora suočiti. Međutim, rizici i odricanja koji prate težnje da pravni sistem osigura pravdu za sve duboko su ukorenjeni.

Tužioci je dugometražni dokumentarni film koji govori o trojici posvećenih tužilaca koji se bore da silovanje u ratu ne bude nekažnjeno. Snimljen tokom pet godina na tri kontinenta, gledaoce vodi od Demokratske Republike Кongo preko Bosne i Hercegovine do Кolumbije na dug put ka pravdi.

Tridesetominutnu verziju filma možete pogledate besplatno od 26. aprila do 9. maja. Nakon registracije dobićete link i kod koji su potrebni da biste pristupili filmu.

Registracija je dostupna ovde.

Martovsko nasilje na Kosovu – podsećanje na činjenice

Povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova, u junu 1999. godine, za kosovske Albance je značilo oslobođenje od srpske vlasti i represije, a za kosovske Srbe početak nove realnosti koju su obeležili nespremnost i nemoć UNMIK-a i KFOR-a da zaštite ličnu bezbednost Srba, Crnogoraca, Bošnjaka i Roma, ali i preovlađujuće uverenje kosovskih političara i javnosti da je prioritet nezavisnost, a potom solidarnost sa Srbima koji su ostali na Kosovu.[1]

Posleratna realnost ni za kosovske Albance nije bila laka; veliki deo njihovih očekivanja od oslobođenja našao se pod pritiskom teške ekonomske situacije i slabo vidljive pravde za hiljade ubijenih civila i veliki broj nestalih. Tadašnja nova vlast Republike Srbije napravila je iskorak otkrivanjem masovnih grobnica u Srbiji, ali su desne političke partije, koje su bile deo vlasti, uspele da marginalizuju pitanje odgovornosti Vojske Jugoslavije i MUP-a za počinjene ratne zločine i da utiču na kosovske Srbe da ne uzimaju učešće u izgradnji novog političkog sistema na Kosovu. Ubistva i nestanci Srba i Roma, učestali do kraja 2000. godine, dešavali su se u prisustvu KFOR-a i UNMIK-a, što je i preostale Srbe i većinu Albanca navodilo na zaključak da posleratni izvršioici zločina imaju prećutnu saglasnost međunarodne zajednice za stvaranje Kosova bez Srba.[2]

 

Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 12. marta 2021. godine izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ova izveštaj obuhvata analizu aktivnih predmeta u periodu od 2017. do 2020. godine. Obzirom da većina predmeta traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne i koji onemogućavaju žrtvama pravo da ostvare reparacije.

Izveštaj je dostupan na sledećem linku

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

U petak 12. marta 2021. godine u 11h putem Zoom platforme Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u periodu od 2017. do 2020. godine. Međutim, s obzirom da većina postupaka traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.