Novčana kompenzacija zbog kršenja ljudskih prava u prošlosti: slučaj Munira Šabotića

Prvi opštinski sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Republika  Srbija obavezuje da Muniru Šabotiću iz Novog Pazara isplati odštetu u iznosu od 300.000 dinara zbog odgovornosti za torturu koju su 1994. godine nad njim izvršili pripadnici Službe države bezbednosti MUP-a (DB). Reč je o slučaju Munira Šabotića, u čije ime je advokat Fonda za humanitarno pravo (FHP), u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u ostvarivanju prava na reparacije, podneo tužbu protiv države 1. marta 2006. godine.

Tužba protiv Srbije zbog odvođenja hrvatskih civila u logore na teritoriji Vojvodine nakon pada Vukovara 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. novembra 2006. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime 19 žena i maloletnika iz Vukovara, državljana Hrvatske koje su u novembru 1991. godine, nakon pada Vukovara, pripadnici JNA zatvorili u logore ”Begejci” i KPZ ”Sremska Mitrovica” u Vojvodini. Nad zarobljenim civilima je svakodnevno vršena tortura, a uslovi života u logorima su bili nehumani.

Mondo: Bitka u ex-YU za dokaze Haškog tribunala

Izvor: Mondo

Haška dokumentacija oko koje je već počela diplomatska borba na relaciji Banja Luka – Sarajevo, a u koju su se uključile i druge zemlje bivše Jugoslavije, u budućnosti neće biti vraćena ni u jednu od ovih zemalja.

Regionalne konsultacije sa novinarima

Stvaranje regionalnog javnog konteksta u kojem će se utvrđivati i saopštavati činjenice o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji je uslov prekida sa nasleđem prošlosti i izgradnje demokratske budućnosti.

Stvaranje javnog mnjenja na regionalnom nivou koje podržava utvrđivanje i saopštavanje istine koju govore činjenice je jedini pristup kojim se mogu sprečiti manipulacije žrtvama i ponavljanje zločina u budućnosti.

Tužba za naknadu štete protiv Srbije zbog ubistva Albanca 1999. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je, u okviru svog programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti u ostvarivanju reparacija, 19. septembra 2007. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime porodice pokojnog Behram Gigollaj iz Mataruške Banje, zbog odgovornosti države za njegovu smrt . Tužba je podneta u ime supruge pok. Behrama, Ryva Gigollaj i dece Gani Gigollaj, Nimetullah Gigollaj, Haki Gigollaj, Lumnije Gigollaj i Asman Gigollaj.

Danas: Kako komentarišete obnavljanje priča o sporazumu između Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka?

Izvor: Danas

Jovan Simić
savetnik predsednika Srbije
za pitanja Haškog tribunala

Ne znam da li je takav sporazum potpisan, ali čisto sumnjam. Uostalom, da je potpisan dosad bi neko posle objavljivanja te priče izašao s relevantnim dokazima o postojanju sporazuma. Za sada je sve rekla-kazala. Smatram i da je priča obnovljena, jer smo mi kao narod podložni senzacijama i jedva čekamo takvu priču.

Saopštenje za štampu Specijalne predstavnice Generalnog sekretara za položaj zaštitnika ljudskih prava

Povodom zvanične posete Republici Srbiji, gospođa Hina Jilani, Specijalna predstavnica Generalnog sekretara za položaj zaštitnika ljudskih prava, dala je sledeću izjavu sa preliminarnim nalazima.

Poseta Specijalne predstavnice Republici Srbiji započela je u Beogradu 17. septembra, a nastavlja se njenim odlaskom na Kosovo 20. i 21. septembra. Poslednja tačka posete specijalne predstavnice regionu je misija Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji koju je prvi put posetila 2003. godine.

Ukloniti ratno-huškački raspoložene službenike Vlade iz političkog života Srbije

Nevladine organizacije za ljudska prava, Fond za Humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava pozivaju premijera Vojislava Koštunicu,

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

Fond za Humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava su 10. septembra 2007. godine uputili zahtev Ministarstvu odbrane da se, na osnovu člana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja («Službeni glasnik RS» br. 120/04), obelodane informacije od javnog značaja vezane za bombardovanje zgrade Radio-televizije Srbije (RTS).

Danas: Traže zvaničnu informaciju i dokumenta

Izvor: Danas

Šest NVO nezadovoljne odgovorom Ministarstva odbrane o presretnutom razgovoru pilota NATO pre bombardovanja RTS

Beograd – Šest nevladinih organizacija (Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju) nisu zadovoljne odgovorom Ministarstva odbrane da ne postoje dokumenti koji pokazuju da je vojska tadašnje SRJ presrela razgovor pilota NATO koji su bombardovali zgradu RTS i zvanično su podnele zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.