Poštovani Predsedniče i uvaženi ministre, dozvolite mi da vam se kao pripadnik manjinske albanske zajednice, državljanin i lojalan građanin Republike Srbije obratim povodom poslednjeg slučaja zastrašivanja i nasilja kome su u dužem vremenskom periodu izloženi pripadnici albanske zajednice na teritoriji opštine Medveđa.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 25. decembra 2017. godine presudu kojom je Marka Paukovića i Dragana Bajića zbog nedostatka dokaza oslobodilo optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. godine u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom 2017. godine i ona je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. Apelacioni sud je, naime, u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.
Sve te floskule dolaze, zapravo, od onih koji su za nedela odgovorni, kao i njihovi podržavaoci. Nikada u istoriji nismo imali situaciju ovoliko rasvetljenih stvari. A u isto vreme – nikada nismo bili ovoliko spremni da sve te dokaze odbacimo i da odbacimo svaki razgovor o tome. Iza toga se krije činjenica da dokaze prikrivaju sami izvršioci, ali imamo i problem odobravanja zločina. Nekada je negiranje samo zaklon, kaže se “šta su oni nama radili”. Nalazimo se, zapravo u situaciji u kojoj je veliki broj ljudi koji misli da je tako trebalo.
Glavni tužitelj Haškog tribunala, Serge Brammertz za avangardu komentira presude Mladiću, “dokazano je da su počinjeni masovni zločini protiv čovječnosti u općinama u Bosni i Hercegovini”, Prliću i ostalima: “Dokazano je da je Hrvatska imala punu kontrolu nad HVO-om koji je počinio široko rasprostranjene zločine, ili da je Hrvatska dala svoje vlastite oficire Hrvatske vojske da komanduju snagama HVO-a u Bosni i Hercegovini, ili da je Hrvatska pružila logističku podršku tim snagama, ili da je Hrvatska slala vlastite snage Hrvatske vojske u Bosnu i Hercegovinu da neposredno učestvuju u sukobu”; o komentarima po kojima se Srbija, nakon presuda Mladiću i Karadžiću, “izvukla” od odgovornosti za rat u BiH, “Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija propustila spriječiti i kazniti genocid u Srebrenici.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo smatra da je sada teže prekrajati istoriju, pošto je Tribunal u Hagu ostavio dosta činjenica. On kaže da je danas lakše onima koji proučavaju dokumenta suda, da se obračunaju s mitovima koji se uspostavljaju.
Izvor: N1
Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi podnelo je prekršajne prijave protiv devet aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava zbog incidenta u vojvođanskom selu Beška 17. januara 2017. godine. Oni su tada iz protesta prekinuli tribinu Srpske napredne stranke zbog toga što je jedan od govornika bio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, nakon čega su nasilno izbačeni iz sale, pretučeni i povređeni. Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka Tužilaštva iz Stare Pazove da pokrene prekršajni postupak protiv napadnutih aktivista pokazatelj da se državne institucije stavljaju na stranu ratnih zločinaca i obračunavaju sa onima koji im se suprotstavljaju.
Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.
U ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.
Kako vreme odmiče, tihi ponos postaje glasniji. Posle slavljenja „legendarnog“ Prištinskog korpusa i „herojske“ Treće armije VJ koji su 1999. godine na Kosovu u delo sprovodili cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se albansko stanovništvo zločinima zastraši i trajno protera, nije bilo razloga da se slična počast ne ukaže i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), takođe umešanoj u kosovski sukob.
Dvadeset tri godine od početka rada, Tribunal u Hagu zatvara vrata. Srbija je tom sudu izručila ukupno 45 optuženika, od 46 koliko ih je Hag tražio (bivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo). Od tog broja, bilo je 27 dobrovoljnih predaja, 14 hapšenja i još četiri hapšenja u inostranstvu.
Posle odslužene kazne, jedan broj osuđenih za najteže ratne zločine vraća se u Srbiju. Kako ih država i društvo dočekuju i tretiraju, i kakav je odnos prema presudama Tribunala, pogledajte u specijalu Radija Slobodna Evropa „Haški tribunal – posle kraja“.
Izvor: Slobodna Evropa