Presudu Haškog tribunala Radovanu Karadžiću zvaničnici u Srbiji dočekuju slično kao i u ranijim slučajevima. Pravda za žrtve skoro da se ne pominje, kao ni zločini, već se razmatra bilans presuda u odnosu na pripadnike pojedinih naroda.
Ono što se naziva srebreničkim genocidom, smatraju žrtve, zapravo je mnogo šire od same Srebrenice.
Presuda bivšem predsjedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koja je zakazana za 24. mart u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), porodicama ubijenih u srebreničkom genocidu u julu 1995. godine i bivšim logorašima predstavlja samo djelomično zadovoljenje pravde, jer za zlodjela koja su počinjena, poručuju oni, ne postoji adekvatna kazna.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornice su bile Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava iz Beograda i Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja beogradskog Fonda za humanitarno pravo. Bilo je reči o tome zašto poslednjih godina viši sudovi u Srbiji sve češće ukidaju i onako retke presude za ratne zločine, kako se pronalaze neverovatne olakšavajuće okolnosti za počinioce najtežih ubistava, zašto Tužilaštvo za ratne zločine strogo pazi da ne optuži nekog višeg oficira vojske ili policije, o političkim pritiscima kojima je izloženo pravosuđe kada su u pitanju suđenja za ratne zločine, o pristrasnosti sudije u procesu koji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković vodi protiv Nataše Kandić, kao i o tome da li je Zapad digao ruke od zločina u jugoslovenskim ratovima, pa će mnogi počinioci ostati nekažnjeni.
„Šta da očekujem od Tribunala koji je oslobodio Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja? Najmanje što mogu da očekujem je da ne očekujem ništa“, rekao je ministar pravde u Vladi Srbije Nikola Selaković odgovarajući na pitanje novinara TV Pink o dolazećoj presudi Radovanu Karadžiću. Defetizam nesvojstven činovniku vlasti koja sve može, svugde stiže, probleme sa lakoćom rešava i ničega se ne plaši. Zašto je ministar utučen?
Pretresno veće odustalo od naloga srpskim vlastima da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale prisustvo optuženog izricanju presude, zadovoljavajući se da Šešelja vide na video-konferencijskoj vezi… ukoliko on to bude želeo.
Pretresno veće francuskog sudije Antonetija /Antonetti odustalo je od zahteva da optuženi Vojislav Šešelj prisustvuje izricanju presude zakazanom za 31. mart ove godine. Umesto toga, optuženi je pozvan da do 22. marta pismeno izvesti sekretara suda da li želi da čitanje presude prati video-konferencijskom vezom iz Beograda.
Pretresno veće je, podsetimo, 12. februara ove godine naložilo vlastima Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale povratak optuženog u Hag. Odustajanje od tog naloga se u danas objavljenoj odluci pravda zdravstvenim razlozima, kako Šešelj ne bi prekidao terapiju kojoj je podvrgnut u Srbiji. Ne navodi se o kakvoj se terapiji radi.
Fond za humanitarno pravo [FHP] pomaže post-jugoslovenskim društvima u uspostavljanju vladavine prava i prihvatanju nasleđa masovnog kršenja ljudskih prava radi utvrđivanja krivične odgovornosti počinilaca, zadovoljenja pravde za žrtve i onemogućavanja ponavljanja zločina.
Izveštaj možete da preuzmete ovde.
Nedavnom ratifikacijom međunarodnog sporazuma sa Holandijom, što je učinila predsednica Atifete Jahjaga na osnovu njenih ustavnih nadležnosti o ratifikaciji sporazuma, Kosovo je ispunilo sve međunarodne obaveze koje se tiču osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine.
U četvrtak 3. marta 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine, kojim povodom je organizovana i debata. Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koji su vođeni pred sudovima u Srbiji, opšte nalaze o suđenjima za ratne zločine, kao i pregled bitnih društveno-političkih događaja koji su u navedenom periodu bili od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je da je počeo postupak za njegovo izručenje Haškom tribunalu i da će se odazvati pozivu Suda za ratne zločine u Beogradu.
Prezueto sa portala N1