Dokumenti o eventualnim zločinima srpskih snaga tokom ratova devedesetih strogo su čuvana državna tajna, a svaki zahtev za uvidom u iste ugrožava nacionalnu bezbednost. Tako bi se mogla čitati rekacija Republičkog javnog tužilaštva na zahtev koji je Ministarstvu odbrane uputio poverenik za informacije od javnog značajaRodoljub Šabić.
Povodom 21. godišnjice vojno-redarstvene operacije ‘Oluja’ Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj pokrenula je peticiju isprike onima koji su u njoj nevini stradali i onima koji su izgubili svoje najmilije i najvrijednije. Njome želimo pokazati lice Hrvatske kojoj je stalo do pravde i koja izražava solidarnost sa žrtvama.
U aprilu i maju 2016. godine Republički javni tužilac (RJT) podneo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), kojima je Poverenik naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije (VJ) tokom sukoba na Kosovu. FHP smatra da RJT zloupotrebljava zakonska ovlašćenja u cilju zaštite pojedinaca i institucija od odgovornosti za zločine iz prošlosti, nauštrb prava javnosti da zna, te da ove tužbe zapravo predstavljaju otvoreni napad na službu Poverenika.
Povjerenstvo koje će pratiti ispunjava li Srbija mjerila za poglavlje 23 prvi put bi se trebalo sastati već u srijedu
Hrvatsko povjerenstvo koje bi trebalo imati zadatak pratiti ispunjava li Srbija mjerila za zatvaranje poglavlja 23 (riječ je o pravosuđu u sklopu kojega je definirano i postupanje u vezi s ratnim zločinima) prvi put bi se trebalo sastati već u srijedu.
Procjenjuje se da je režim Slobodana Miloševića u ratove prisilno poslao 5.000 ljudi, a njih najmanje 800 tužilo je državu Srbiju.
Branko Ružić, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, u izjavi za Danas kaže da bi i srpski zvaničnici trebalo da se poklone “svim nedužnim žrtvama”.
Predsednik Kosova Hašim Tači položio je danas venac na spomen ploču u selu Staro Gracko povodom 17 godina od ubistva 14 srpskih žetelaca iz tog mesta i istakao da takvi zločini ne smeju ostati nekažnjeni, prenosi Koha.net.
Srbija klizi u nekažnjivost i zaborav i svojih i tuđih žrtava. Uverenje da je dvadeset godina bilo sasvim dovoljno za raščišćavanje nasleđa nasilne prošlosti, ili da kažnjavanje ponekog počinioca ispunjava svrhu pomirenja, stvara iluziju da je postignuti mir dovoljan za zajedničku budućnost
U Briselu je 18. jula 2016. godine održana međuvladina konferencija predstavnika država članica Evropske unije (EU) i Srbije, na kojoj su otvorena poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Fond za humanitarno pravo (FHP) pozdravlja ovaj korak u evropskim integracijama Srbije, ali i naglašava da je pred institucijama Srbije još uvek mnogo posla u primeni mehanizama tranzicione pravde i suočavanja sa nedavnom ratnom prošlošću.
Venci i cveće za ubijene iz Sjeverina
Ustavni sud Srbije odbio je žalbu članova porodica 16 državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja, koje su 22. oktobra 1992. godine ubili pripadnici paravojne formacije Milana Lukića „Osvetnici“. Srbija je ovom odlukom pokazala da odbija priznavanje odgovornosti za ovaj zločin i stavila tačku na zahteve članova ubijenih da im se isplati odšteta. Fond za humanitarno pravo pravdu će potražiti kod Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.