Kosovska knjiga pamćenja predstavlja simbolički pomen za žrtve sukoba na Kosovu od 1998.-2000. i nameru da se sačuva sećanje na njih. Kao rezultat višegodišnjeg istraživanja, prikupljanja i analize podataka, Kosovska knjiga pamćenja svakoj žrtvi daje ime i utvrđuje činjenice o okolnostima pod kojima su lica u toku sukoba izgubila život ili nestala. Knjiga je posvećena žrtvama iz svih etničkih zajednica na Kosovu i osim civila pominje i poginule borce na obe strane u sukobu. Ovo izdanje je tek prvo u seriji i govori o žrtvama iz 1998. godine, dok će prestale knjige pokrivati 1999. i 2000. godinu.
Izveštaj u prvom delu razmatra suđenja za ratne zločine vođene pred sudovima u Srbiji, sa kraćim osvrtom na opšta obeležja ovih procesa. Zatim sledi pregled onih procesa u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao oštećene žrtve, gde se analiziraju postupci i tok suđenja za svaki pojedinačan slučaj, dok naredni deo čini pregled predmeta u kojima je FHP pratio glavni pretres. Poseban tekst u izveštaju čini analiza postupka i sudskih odluka u predmetu Suva Reka. Poslednji deo izveštaja se bavi nezakonitostima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, odnosno problemima zaštite svedoka i ugrožavanjem njihove lične sigurnosti u slučaju protiv pripadnika 37. Odreda Posebnih jedinica policije optuženih za zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.
Operacije i zločini opisani u dosijeu, odnose se na masovna streljanja Bošnjaka iz Srebrenice u kojima su, prema rečima Nataše Kandić, učestvovali pripadnici tog Odreda, na dve lokacije – na vojnoj ekonomiji Branjevo u selu Pilice, 16. jula 1995. godine kada je streljano oko 1.200 Bošnjaka i u selu Bišina 23. jula 1995. godine kada je ubijeno najmanje 39 zarobljenika. Krivičnom prijavom koju je FHP podneo Tužilaštvu za ratne zločine obuhvaćeni su osim Milorada Pelemiša i bivši načelnik Uprave za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS Petar Salapura, Radoslav Kremenović, Franc Kos, Dragomir Pećanac, Brano Gojković, Vlastimir Golijan, Aleksandar Cvetković, Stanko Savanović, Zoran Obrenović, Zoran Goronja.
Priručnik za istraživanje povreda ljudskih prava sadrži opise procedura i pravnih tehnika koje će uvek biti teško primenjive u sredini u kojoj se povrede ljudskih prava zbivaju, kako tvrdi autor, Dermot Gromme, ali mogu da budu vodič za opservacije koje bi pre ili kasnije mogu da budu iznete na uvid javnosti. Knjiga počinje sa pregledom zakona o ljudskim pravima, zatim slede poglavlja o istrazi slučajeva kršenja ljudskih prava i o istražnom priboru i vođenju dosijea. Naredna poglavlja se bave materijalnim dokazima, dokumentovanjem i identifikovanjem fizičkih povreda, razgovorom sa svedocima, identifikovanjem osumnjičenih, istražnom analizom i istražnim izveštajima. Na kraju knjige se govori o specijalnim slučajevima genocida, torture, seksualnih zločina, nezakonitih pogubljenja, proizvoljnog zatvaranja i napada.
Tokom aprila 2011. održane su tri prezentacije preliminarnih rezultata Popisa ljudskih gubitaka Srbije i Crne Gore.
Prva prezentacija je održana 12. aprila u hotelu ”Podgorica”, na kojoj je prisustvovalo više od 100 osoba, članova porodica stradalih, predstavnici medija i nevladinih organizacija iz Crne Gore. Prezentaciju je otvorila Nataša Kandić, izvršna direktoraka FHP-a, a učešće su uzeli i Nikola Dedeić, sekretar Ministarstva rada i socijalnog staranja Crne Gore i Đorđije Radović ispred Udruženja boraca Crne Gore opštine Herceg Novi. Nakon predstavljanja dosadašnjih rezultata popisa, članovi porodica ubijenih, stradalih i nestalih imali su priliku da provere tačnost i potpunost podataka o njihovim najbližim u Bazi podataka FHP-a.
Dana 21.04.2011. godine održana je druga prezentacija rezultata istraživanja ljudskih gubitaka Srbije u Beogradu, u sali Skupštine grada Beograd na kojoj je pristustvovalo više od 150 osoba. Okupljene je pozdravila Nataša Kandić, izvršna direktorka FHP, zatim se obratio okupljenima Igor Jovičić, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, a ispred Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica SR Jugoslavije u vihoru rat obratio se Dragan Medić, počasni predsednik.
Na trećoj prezentaciji održanoj 28.04.2011. u Holu Gradske kuće u Nišu prisustvovalo je oko 50 osoba. Sandra Orlović, zamenica izvršne direktorke FHP-a, pozdravila je okupljene, kojima se posle nje obratila Dušica Davidović, članica gradskog veća grada Niša, a ispred Udruženja boraca ratova ’90, opštine Lebane članove porodica, predstavnike medija i nevladinih organizacija pozdravio je predsednik Dragan Miljković.
Analizom 7.041dokumenata i 317 knjiga sa tematikom o oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je 1.930 građana Srbije i Crne Gore(1.637 građana Srbije i 293 Crne Gore.
Zaključne primedbe Komiteta za ljudska prava u vezi izveštaja Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Zaključne primedbe možete preuzeti ovde.
Ova zbirka dokumenata ima za temu politička zbivanja u Bosni i hercegovini pred raspad Jugoslavije i nastala je kroz saradnju Instituta za savremenu istoriju i Fonda za humanitarno pravo. Knjiga donosi osam dokumenata koji su od važnosti za razumevanje nastanka oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini i koji su bili korišćeni kao dokazni predmeti u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću. U pitanju su stenogramske beleške, transkripti i zapisnici sednica i sastanaka državnih organa Bosne i Hercegovine, SFRJ i Srbije, deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, i drugi relevantni dokumenti koji do sada nisu bili korišćeni u istoriografskim radovima u Srbiji ili regionu. Pored samih dokumenata, prvi deo knjige čini analiza najvažnijih političkih zbivanja u Bosni i Hercegovini od 1990. do 1992. kada je počeo rat.
Fond za humanitarno pravo, čiji su predstavnici pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu (u daljem tekstu Veće za ratne zločine), zastupali porodice streljanih na Ovčari, smatra da je Žalbeno veće MKTJ dalo poverenje svedoku koji pripada grupi bivših oficira JNA koji svim sredstvima, uključujući svedočenje pred MKTJ i Većem za ratne zločine, pokušavaju sebe da zaštite od mogućeg krivičnog progona, i da umanje odgovornost optuženih koji ih u svojoj odbrani ne terete.