U Prištini su 2013. godine održane demonstracije nakon što su Euleksovi tužioci podigli optužnicu za ratne zločine protiv bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), dok su učesnici u mreži trgovine organima osuđeni na zatvorske kazne.
U Makedoniji je 2013. godine bilo međuetničke napetosti zbog suđenja za masovno ubistvo, uličnih nemira i svečanog dočeka osuđenog ratnog zločinca.
Bogujevci, deca posle rata: U ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina stradalo je mnogo dece. Ona su tokom rata bila i svedoci ubistava, mučenja i prisilnog odvođenja njihovih porodica. Deca su žrtve o kojima se retko govori. Fatos, Jehona i Saranda Bogujevci su kao deca preživeli masakr u Podujevu, a njihova izložba „Bogujevci vizuelna istorija – omaž svim porodicama i žrtvama rata”, posle raznih pritisaka ipak je prošle nedelje otvorena u Kulturnom centru Beograda. Uz protivrečne ocene otvaranju je prisustvovao i premijer Ivica Dačić. Šta čini iskustva dece posle rata i kada pravo vreme za suočavanje sa istinom?
Prvog i drugog juna 1999. godine, kao tadašnji ratni Vojni tužilac na Kosovu, sve nadležne u ondašnjem vojnom pravosuđu, pismeno i usmeno, upoznao sam da su mi, krajem maja 1999. godine, zločinci iz organa Vojne bezbednosti (VB) Prištinskog korpusa i Dragoljub Zdravković – jedan od mojih tadašnjih zamenika, a sadašnji sudija Višeg suda u Beogradu, uz pretnju oružjem i primenom sile oteli i odneli 17 krivično-pravnih predmeta o stotinama ubistava i desetinama drugih ratnih zločina nad kosovskim Albancima
I mnogo snažnija društva, države sa definisanim institucijama, teško uspevaju da se izbore sa nacionalizmom i njegovim smrtonosnim mutantima. Ako Srbija makar i pokuša, skinuće deo tereta sa generacija kojima se i dalje serviraju propagandne izmišljotine. Ukoliko ne uspe, suočiće se sa snajperskim kadrovanjem i liderstvom iz mafijaških resursa
Bivše jugoslovenske države potrošile su skoro 40 miliona evra javnih sredstava na pomoć optuženima za ratne zločine kojima se sudi u Haškom tribunalu, rezultati su najnovijeg istraživanja BIRN-a.
Beograd – U ratovima u bivšoj Jugoslaviji, tokom devedesetih godina, ubijeno je ili nestalo oko 5.000 dece. Decu su ubijale granate, snajperi, glad. Ubijani su u pojedinačnim i masovnim egzekucijama, mučeni i seksualno zlostavljani, zajedno sa svojim porodicama i vršnjacima. Takođe, deca su tokom rata bila svedoci ubistava, mučenja, seksualnog nasilja i prisilnog odvođenja svojih bližnjih. Mnogi od njih su na silu mobilisani. Oni su žrtve o kojima se, po pravilu, retko govori.
I petnaest godina nakon završetka poslednjih ratova kojima se raspala bivša Jugoslavija, društvo se u Srbiji teško suočava sa istinom o sebi. Da je teško izaći iz uvreženog stava kako su Srbi najveće žrtve devedesetih godina, pokazuju i žestoki napadi u kojima glavnu ulogu igraju mediji. Posebno na one koji pokušavaju, barem delimično, prošlost pokazati realnijom. Ipak protekle sedmice je napravljen mali iskorak.
Petoro dece, Saranda, Jehona, Fatos, Lirie i Genz, preživelo je streljanje 28. marta 1999. godine u Podujevu, dok je 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi, od bebe do starca od preko 70 godina, usmrćeno kišom rafala koje su ispalili pripadnici “Škorpiona”, ratne jedinice MUP-a Srbije.
Tragom izložbe otvorene ove nedelje u Beogradu o stradanju 14 članova porodice Bogujevci i Durici u Podujevu 28. marta 1999 godine, podsećamo na taj zločin, jedan od mnogih počinjenih u to vreme na Kosovu.