Posts Written By:

Održan XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama – Civilno društvo okupljeno oko REKOM mreže pomirenja ne odustaje

U ponedeljak i utorak, 21. i 22. decembra 2020. godine, prvi put u onlajn formatu, u organizaciji REKOM mreže pomirenja i Fonda za humanitarno pravo, održan je XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Na Forumu su, kao panelisti/kinje i moderatori/kinje, učestvovali eksperti UN, Manfred Nowak, Thomas Osorio i Ivan Jovanović, ekspert EK, David Hudson, članovi/ce akademske zajednice, Sabina Čehajić, Vjollca Krasniqi, Slađana Lazić, Lejla Gačanica, Sven Milekić, Jelena Đureinović, Stephanie Schwandner-Sievers i Lea David, predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale 1993-2016, Ivan Grujić, i članovi/ce REKOM mreže pomirenja, Žarko Puhovski, Tea Gorjanc Prelević i Nataša Kandić. Održana su tri panela – „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“,  „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ i „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“.

Okrugli sto: Nove generacije ne sećaju se ratova a nacionalisti su

Stasale su generacije koje se ne sećaju ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali su još veći nacionalisti od generacija čiji su pripadnici učestvovali u tim sukobima, pošto im se plasira romantična verzija ratova i ratnih zločina, rečeno je tokom Okruglog stola “Sud javnosti bez javnosti u sudnici”.

Potraga za nestalima: ‘Jednoga dana postoji politička volja, a sledećeg ne’

Početak potrage za nestalim osobama tokom ratnog sukoba 1999. godine na Kosovu govori o postojanju političke volje, ocenila je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) i koordinatorka REKOM mreže pomirenja.

Građani uglavnom neobavešteni o ratovima devedesetih i nacionalno pristrasni

Demostat je za potrebe dnevnog lista Danas uradio istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz 1990-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženim za ratne zločine“.

Otkopavanjem do arhiva

Pitanje nestalih, a ima ih sa obje strane, deo je i pregovora Srbije i Kosova, a prisustvo međunarodnih predstavnika i finansijska injekcija govori da postoje i pritisci sa te strane da se otkriju preostale grobnice i pitanje nestalih reši. Najavljuje se čak pretraga vojnih arhiva.

NAJAVA DOGAĐAJA: Okrugli sto: Sud javnosti bez javnosti u sudnici

Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na okrugli sto „Sud javnosti bez javnosti u sudnici“ na kome će biti predstavljen predlog praktične politike „Analiza ključnih problema i preporuke za unapređenje odnosa sa javnošću institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji“ i istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Ovom prilikom će takođe biti predstavljeni nalazi o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina tokom 2020. godine.

Spomenik Stefanu Nemanji: Mit o ‘staroj slavi i zlatnom dobu’

Spomenik srednjevekovnom vladaru Stefanu Nemanji u okviru projekta „Beograd na vodi“ predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da obnovi mitove „o staroj slavi i zlatnom dobu“ – jedan je od zaključaka onlajn diskusije „Izgradnja nacionalnog ponosa“.

Godišnjica ubistva 18 civila u Paunlin dvoru kod Osijeka

U noći između 11. i 12. decembra 1991. više pripadnika 130. brigade Hrvatske vojske (HV) upalo je u kuću Andrije Bukvića u selu Paulin Dvor kod Osijeka i kao odmazdu zbog smrti saborca likvidirali 18 civila – 17 Srba i jednog Mađara.

NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

Urbanistički projekti u Beogradu i Skoplju drastično transformišu gradske pejzaže, ali i oslikavaju dominantne politike sećanja. Kroz spomeničke i simboličke aspekte gradskih projekata dokazuje se kontinuitet nacije sa srednjim vekom odnosno antikom. U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

Zbog čega se Srbija nikada nije mogla pomiriti sa mogućnošću gubitka kontrole nad Kosovom? Zašto je stav o večnom nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan, 12 godina nakon proglašenja nezavisnosti? Kako je Kosovo postalo „kolevka nacije“, iako to nije istorijski tačno?