(English) International School for Transitional Justice – Call for applications
Sadržaj dostupan na English.
Sadržaj dostupan na English.
Poništavanje prvostepene oslobađajuće presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH i nalaganje novog suđenja uliva nadu da će pravda biti zadovoljena nakon novog sudskog procesa, ocenjuje za naš program Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo.
Dok ne saznamo imena svih žrtava ratova, postojaće strah da se zločin i istorija mogu ponoviti, smatra Nataša Kandić.
Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. oktobra 2015. godine Dosije „Operacija Reka“. Dosije pruža uvid u događaje od 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu, kada je sprovedena opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom „Operacija Reka“. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Najmlađa žrtva ovog zločina imala je 15 godina.
Bez potpune posvećenosti države Srbije nema saznavanja istine o toj mračnoj i strašnoj genocidnoj prošlosti – izjavila je profesorka Pravnog fakulteta Union u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić na debati Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Centra za tranzicijsku pravdu – SENSE, koja je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se sudovi u Srbiji i Hrvatskoj odnose prema zločinima koje su počinili pripadanici vlastite nacije. Sagovornice su bile Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Vesna Teršelič, voditeljicaDocumente, Centra za suočavanje sa prošlošću iz Zagreba.
„Napad na Aleksandra Vučiča u Potočarima je za osudu, ali on ne smije biti dominantna slika današnjeg dana, kada je obilježeno 20 godina od genocida u Srebrenici“, naglašavaju analitičari u Srbiji.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.
Na plenarnoj sednici koja je održana 9. jula 2015. godine Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o obeležavanju sećanja na Srebrenicu.