Sada kada smo se svi složili da Haški tribunal ne valja jer osuđuje i jer oslobađa, sudi predugo a optužnice su mu loše, dokazi nikakvi, nacionalni balans osuđenih očajan, pri čemu nam ne donosi pomirenje nego samo svađu, vreme je za vedrije teme – domaća suđenja za ratne zločine. Još davno, ne samo mi iz Srbije, rekli smo Tribunalu da ostavi na miru naše heroje, jer ako je potrebno, sami ćemo im suditi. Pa hajde da vidimo kako ta suđenja izgledaju.
Nakon presude Radovanu Karadžiću niko nije napadao Republiku Srpsku, pogotovo nije tražio njeno ukidanje, a ipak su se najviši predstavnici vlasti Srbije svim silama trudili da je zaštite. Ubeđivali su nas da je presuda bivšem predsedniku Republike Srpske udar na taj entitet. Izgleda da su, makar delimično, u pravu.
U utorak, 5. aprila 2016. godine, sa početkom u 12h u Medija centru u Beogradu (II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pristup dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu institucija Srbije: državna tajna jača od prava na istinuˮ.
Procesuiranje ratnih zločina seksualnog nasilja nije prioritet za Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. To proizilazi iz izuzetno malog broja predmeta – od ukupno 50 potvrđenih optužnica, Tužilaštvo u svega šest obuhvata ova krivična dela. Dakle, broj je izuzetno mali ako imamo u vidu rasprostranjenost zločina seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, koji ilustruje podatak da je više od pola od oko 160 optuženih pred Haškim tribunalom optuženo i za zločine seksualnog nasilja. Ne postoje tačni podaci, ali procenjuje se da je najmanje 50.000 žena silovano – kaže za Danas Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Viši sud u Beogradu treba da odluči da li će priznati presudu Suda Bosne i Hercegovine bivšem generalu Vojske Republike Srpske Novaku Đukiću, kojom je pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu zbog eksplozije projektila ispaljenog iz topa sa srpskih položaja na Ozrenu na tuzlanskom trgu Kapija, 25. maja 1995. godine, kada je ubijena 71 osoba, a 240 ranjeno. U Srbiji su potrošene ogromne pare za ponovnu balističku procenu, čiji je rezultat da masakr nije izazvala granata ispaljena sa srpskih položaja.
Boriću se za sprečavanje nekažnjivosti ratnih zločina i za poštovanje prava žrtava svih nacionalnosti. Intenziviraćemo rad na predmetima u kome su žrtve Srbi, kroz regionalnu saradnju pokušaćemo da dođemo do istine. Imaćemo kao i do sada intenzivnu saradnju sa OEBS-om, Evropskom komisijom, uz podršku Republičkog tužilaštva koje je, takođe, nadležno za međunarodnu saradnju – kaže za Danas Milan Petrović, tužilac za ratne zločine, u prvom intervjuu od imenovanja na to mesto.
Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku/Shyqer Maloku, Džafer Gaši/Xhafer Gashi, Demuš Gacaferi/Demush Gacaferi, Dem Maljoku/Dem Maloku, Argon Isufi/Argon Isufi, Anton Čuni/Anton Quni, Alija Rabit/Alija Rabit i Rustem Beriša/Rustem Berisha, kojima se sudi u odsustvu, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.
