Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.

Advokat Sead Spahović o 25 godina od maskara u Račku: Napad na selo koje nije branjeno je po definiciji ratni zločin

U selu Račak, na Kosovu i Metohoiji, opština Štimlje, pre 25 godina, 15. januara 1999. godine, ubijeno je 45 Albanaca. Bio je to masakr nedužnih civila – tvrdio je Vilijam Voker. Bila je to legitimna akcija, tvrdi i danas Srbija. SR Jugoslavija je potom bombardovana. Četvrt veka kasnije ista pitanja, da li je za Račak neko odgovarao ili nema presude, kako čujemo. da li je Račak legitimna akcija, kako tvrdi Srbija, ili masakr. O tome je u Dnevniku televizije Nova govorio advokat Sead Spahović.

KONKURS za poziciju: Finansijski menadžer_ka

Lokacija: Beograd, Srbija
Puno radno vreme, rad iz kancelarije
Rok za prijavljivanje: 31. januar 2024. godine

Fondacija Fond za humanitarno pravo (FHP) raspisuje konkurs za poziciju Finansijski menadžer_ka, sa angažmanom od godinu dana, uz mogućnost produženja ugovora. Finansijski menadžer_ka upravlja finansijskim poslovanjem FHP-a i direktno je odgovoran šefici računovodstva i izvršnom direktoru.

Opis poslova

• Budžetiranje;
• Praćenje troškova;
• Izveštavanje prema donatorima i priprema tražene dokumentacije, komunikacija sa donatorima, izmene budžeta i komunikacija u vezi sa finansijskim pitanjima;
• Pregledanje i kontrola finansijskih izveštaja i prateće dokumentacije partnerskih organizacija i organizacija koje primaju pod-grantove;
• Rasporeda zarada po projektima (priprema za knjiženje);
• Raspored administrativnih troškova po projektima;
• Priprema tabela o projektnim budžetima i distribuciji sredstava;
• Priprema dokumentacije za potrebe projektne revizije;
• Oslobađanje od PDV-a za troškove na pojedinim projektima;
• Obračun urađenog posla za spoljne saradnike (prevod, lektura, transkripcija, video montaža);
• Vođenje blagajne;
• Drugi relevantni poslovi po nalogu direktora/šefice računovodstva.

Obrazovanje, veštine i znanja

• Visoka stručna sprema. Ukoliko kandidat_kinja nema visoku stručnu spremu, očekuje se da ima minimum pet godina iskustva u vođenju projekata i minimum tri godine iskustva u vođenju EU ili sličnih donatorskih projekata;
• Minimum dve godine iskustva u finansijskom vođenju projekata;
• Iskustvo u finansijskom vođenju EU projekata ili sličnih donatorskih projekata;
• Iskustvo u finansijskom izveštavanju;
• Znanje engleskog jezika;
• Napredno poznavanje rada u Microsoft Excel-u;
• Zainteresovanost za tranzicionu pravdu, ljudska prava i srodne teme.

Prednost će imati kandidati_kinje sa iskustvom rada u civilnom sektoru.

Angažman zahteva puno radno vreme i rad u kancelariji u Beogradu.

Prijave treba da sadrže biografiju (CV) i motivaciono pismo sa informacijama o razlozima za prijavu na konkurs. Prijave slati na konkurs@hlc-rdc.org najkasnije do 31. januara 2024. godine. Prijave će biti razmatrane po pristizanju, a biće kontaktirani samo oni kandidati_kinje koji uđu u uži izbor.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je vodeća nevladina organizacija koja se bavi nasleđem ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih – u programima dokumentovanja, uspostavljanja pravde i memorijalizacije žrtava ratnih zločina.

„Narativ oko Kosova i brojni sukobi koji su se desili uticali na to da se društvo i mladi radikalizuju“: Da li je pomirenje Srba sa Albancima i Hrvatima moguće?

Samo ulaganjem u obrazovanje i informisanje o ratovima devedesetih može doći do pomirenja Srba sa Albancima i Hrvatima, ali do toga neće doći u skorijoj budućnosti, pošto su se mladi radikalizovali zbog stalnog zaoštravanja političkih odnosa među ovim zemljama, smatraju sagovornici Danasa.

Predmet Kalinovik: Kazna za ratno silovanje umanjena do zakonskog minimuma

Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio osuđujuću presudu protiv Dalibora Krstovića, pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS), za silovanje Bošnjakinje u Kalinoviku u avgustu 1992. godine, ali je radikalno umanjio kaznu – sa prvostepenom presudom dosuđenih devet na pet godina zatvora.

Fond za humanitarno pravo smatra da je umanjena kazna zatvora u trajanju od pet godina, što je zakonski minimum za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, krajnje neprimerena težini izvršenog dela, da se njome ne postiže svrha kažnjavanja, te da je takva kazna ponižavajuća za žrtvu. Neadekvatnim kažnjavanjem seksualnog nasilja u ratu zanemaruju se trajne posledice koje ono ima po žrtvu, žrtva se retraumatizuje, a sam zločin, kao jedan od najdestruktivnijih zločina koji se čini u ratu, minimizira se u odnosu na druge ratne zločine. Prekoračenje optužnice na štetu okrivljenog, koje Apelacioni sud navodi kao razlog za ublažavanje kazne, nije takvo da bi ta odluka bila opravdana.

Potvrđena oslobađajuća presuda u predmetu Teslić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 15. decembra 2023. godine[1] presudu Višeg suda u Beogradu kojom je, u nedostatku dokaza, optuženi Nebojša Mirović oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom leta 1992. godine na području opštine Teslić (BiH). Fond za humanitarno pravo smatra da je Javno tužilaštvo za ratne zločine u ovom predmetu propustilo da argumentuje i dokazima potkrepi optužnicu koju je zastupalo.

Optužnicom Javnog tužilaštva za ratne zločine Nebojši Miroviću je, u 12 tačaka, stavljeno na teret da je tokom leta 1992. godine, na području opštine Teslić, sa više pripadnika policijske stanice Teslić, učestvovao u nanošenju telesnog i duševnog bola ili patnje (mučenju) i telesnom povređivanju bošnjačkih civila.

Za zločine u prijedorskom selu Zecovi ukupno 59 godina zatvora

Sud Bosne i Hercegovine osudio je petoricu optuženih za zločine počinjene 23. jula 1992. u prijedorskom selu Zecovi na ukupno 59 godina zatvora, dok su ostali oslobođeni.

”Pamtimo sve žrtve” – Predstavljeni rezultati istraživanja za Sisačko-moslavačku županiju

U srijedu 13. prosinca 2023. predstavili smo nadopunjene podatake istraživanja ”Ljudski gubici 1991.-1995. u Hrvatskoj” za područje Sisačko-moslavačke županije. Nakon što smo preliminarne podatke objavili tijekom 2017. godine, sada, u okviru Documentine crowdfunding kampanje ‘’Pamtimo sve žrtve’’, objavljujemo revidirani popis žrtava.

U priloženom dokumentu nalaze se podaci o žrtvama koje su imale prebivalište ili su stradale na području Sisačko-moslavačke županije.

30 godina bez pravde: Ukinuta prvostepena presuda u predmetu Štrpci – suđenje vraćeno na početak

Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje. Fond za humanitarno pravo smatra da je nedopustivo da trideset godina od otmice i ubistva dvadeset civila u Štrpcima pravosudni organi nisu u stanju da postupak sprovedu na profesionalan način i donesu presudu.

Pokretanje postupka iznova podrazumeva ponovnu traumatizaciju i iscrpljivanje porodica žrtava i svedoka u ovom postupku, kao i trivijalizaciju suđenja za ratne zločine. Ovakva odluka odlaže ne samo presudu direktnim izvršiocima, od kojih je jedan optuženi već preminuo tokom postupka, već i nadu da će za zločin u Štrpcima biti procesuirani predstavnici civilnih, vojnih i policijskih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije koji su bili upoznati s planom otmice u Štrpcima. Ovaj postupak nije doprineo ni pronalasku posmrtnih ostataka žrtava, što je jedan od ciljeva Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Konkurs za poziciju koordinatora/ke projekta

Lokacija: Beograd, Srbija
Puno radno vreme, rad iz kancelarije
Rok za prijavljivanje: 17. decembar 2023. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je vodeća nevladina organizacija koja se bavi nasleđem ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih – u programima dokumentovanja, uspostavljanja pravde i memorijalizacije žrtava ratnih zločina. Program memorijalizacije oslanja se na dokumentaciju koju je FHP prikupio tokom 30 godina rada, uključujući i činjenice utvrđene pred sudovima, kako bi odao počast žrtvama ratnih zločina, kritički preispitivao dominantne narative o ratovima, pružio neformalnu edukaciju i, u različitim medijskim formatima, javnosti približio sudski utvrđene činjenice o ratnim zločinima.

Tražimo posvećenog/u i veštog/u profesionalca/ku koji/a će ojačati naš tim iskusnih istraživača/ica i praktičara/ki. Koordinator/ka projekta biće odgovoran/a za implementaciju i dalji razvoj programa te za praćenje i izveštavanje o realizaciji aktivnosti. On/ona će koordinisati rad tima od tri-četiri člana i biti direktno odgovoran/na zamenici izvršnog direktora.

Opis zaduženja:

• koordinacija aktivnosti koje FHP sprovodi u oblasti kulture sećanja;
• praćenje rada FHP-a u oblasti kulture sećanja;
• osmišljavanje novih aktivnosti i rad na daljem razvoju programa memorijalizacije;
• istraživanje i pisanje tekstova o različitim temama u oblasti kulture sećanja (članci, izveštaji, predlozi praktičnih politika i sl.);
• uspostavljanje i održavanje saradnje s relevantnim organizacijama, institucijama i pojedincima u Srbiji, regionu i šire;
• praćenje događaja u oblasti kulture sećanja u Srbiji i postjugoslovenskom prostoru;
• doprinos obezbeđivanju finansijskih sredstava za nove projekte praćenjem otvorenih poziva i drugih mogućnosti prikupljanja sredstava i učestvovanjem u osmišljavanju predloga projekata;
• komunikacija s donatorima i priprema izveštaja o realizaciji projekta;
• ostale programske i projektne aktivnosti prema potrebi.

Za obavljanje navedenih aktivnosti, kandidat/kinja treba da ispunjava sledeće uslove:

• završene master ili doktorske studije iz oblasti tranzicione pravde, kulture sećanja, suočavanja s prošlošću, izgradnje mira ili drugih relevantnih oblasti;
• iskustvo u radu na temama vezanim za ratove devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji;
• najmanje tri godine iskustva u radu na projektima;
• odlično poznavanje rada na računaru;
• tečno poznavanje bosansko-hrvatsko-srpskog i engleskog jezika.

Prednost će imati kandidati/kinje koji/e imaju:

• objavljene radove u oblasti tranzicione pravde, kulture sećanja, izgradnje mira ili drugih relevantnih oblasti;
• iskustvo u koordinaciji projekata.

Angažman zahteva puno radno vreme i rad u kancelariji u Beogradu.

Prijave treba da sadrže biografiju (CV) i motivaciono pismo sa informacijama o razlozima za prijavu na konkurs i ključnim oblastima potencijalnog doprinosa programu memorijalizacije Fonda za humanitarno pravo. Prijave slati na konkurs@hlc-rdc.org najkasnije do 17. decembra 2023. godine. Nakon razmatranja prijava, biće obavešteni/e samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.