Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.

Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.

Mladi su svakodnevno u kontaktu sa dominantnim narativima kroz medije, političke govore, u porodici i u vršnjačkim grupama. Istovremeno, formalno obrazovanje ne podstiče razvoj činjeničnog znanja i kritičkog mišljenja o ovim sukobima i ne posvećuje puno pažnje ratovima 1990-ih, predstavljajući ih na pojednostavljen način. Kurikulumima i udžbenicima istorije dominira etnocentrizam i selektivni pristup činjenicama. Problemi u podučavanju o ratovima 1990-ih u Srbiji pojavljuju se u više oblasti: koncipiranju nastavnih planova, sadržaju udžbenika, obuci i obrazovanju nastavnika i nastavnoj praksi.

Srbija: Raspisana poternica za osuđenikom za ratni zločin

Prvi osnovni sud u Beogradu raspisao je poternicu za bivšim pripadnikom Vojske Jugoslavije (VJ) Rajkom Kozlinom, nakon što se Kozlina nije pojavio na izdržavanju 15-godišnje kazne zatvora na koju je osuđen zbog ratnog zločina nad civilima na Kosovu, rekli su iz ovog suda za BIRN.

U udžbenicima se rat u Hrvatskoj svodi na “Oluju”

U udžbenicima istorije u Srbiji rat na Kosovu se svodi na NATO bombardovanje, a rat u Hrvatskoj na “Oluju” i “Bljesak”.

General Dragoljub Ojdanić, osuđen za ratne zločine na Kosovu, preminuo u Beogradu

Dragoljub Ojdanić, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), koji je služio kaznu zbog zločina nad kosovskim Albancima počinjenih tokom rata 1999. godine, preminuo je u Beogradu.

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Državne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.

Nada za civilne žrtve rata

Ustavni sud je u slučaju Miladina Jeremića, civila koji je 1991. u Zagrebu pukom srećom preživio ranjavanje, jasno definirao odgovornost RH i utvrdio da se povreda prava na život ne odnosi samo na smrtne slučajeve do kojih je došlo zbog upotrebe sile od strane pripadnika državnog aparata, nego i na one kada osoba čije je pravo povrijeđeno nije usmrćena.

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“ u okviru REKOM mreže pomirenja.

Opis poslova:

• Praćenje obeležavanja godišnjica sećanja na žrtve ratova 1990-ih u zemljama bivše Jugoslavije
• Pretraga, izbor i objavljivanje istraživačkih tekstova o politikama i praksama sećanja na ratove 1990-ih
• Pisanje rezimea svedočenja pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima
• Pisanje izveštaja i prikaza debata i aktivnosti u okviru projekta REKOM mreža pomirenja.

Neophodni uslovi:

• Iskustvo u uređivanju websajta u wordpressu
• Poznavanje događaja u ratovima 1990-ih
• Veština brzog pretraživanja baza podataka i interneta
• Veština pisanja istraživačkim jezikom
• Odlično pisanje na engleskom jeziku

Prednost imaju kandidati:

• koji poseduju znanje o radu Haškog tribunala
• imaju zainteresovanost da razvijaju svoje znanje o ratovima 1990-ih i kulturi sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih 

Opis posla:

• Praćenje godišnjica i komemoracija u regionu
• Prikupljanje medijskih izveštaja, izjava i govora na komemoracijama
• Rad na daljem razvoju programa
• Administrativni i drugi poslovi po instrukcijama koordinatorke programa memorijalizacije

Neophodni uslovi:

• Odlično poznavanje rada na računaru
• Odlično pisanje na engleskom jeziku
• Veština pisanja tekstova novinarskim stilom
• Posedovanje osnovnih znanja o tranzicionoj pravdi i kulturama sećanja
• Iskustvo u pisanju izveštaja o realizaciji projekta

Prednost imaju kandidati:

• koji poznaju metod analize medijskog diskursa
• koji su se već bavili temama ratova 1990-ih
• koji žele da uče i usavršavaju se u oblasti kultura sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.