Fond za humanitarno pravo (FHP) je 30. oktobra 2006. godine Osnovnom sudu u Podgorici podneo dve tužbe za naknadu štete protiv Republike Crne Gore u ime Osmana Durguta i Šabana i Arife Rizvanović, stanovnika Bukovice koji su u periodu nakon otpočinjanja oružanih sukoba u BiH u aprilu 1992. godine do kraja 1993. godine bili žrtve diskriminacije i torture.
Okružni sud u Beogradu potvrdio je u julu 2006. godine presudu Drugog opštinskog suda koji je osudio Nataliju Lazić, medicinsku sestru iz Velikog Gradišta, po privatnoj tužbi Miodraga Radovića odnosno Deimbachera za klevetu, a u vezi sa njenim navodima u emisiji Ključ na RTS-u, o učešću Deimbachera u seksualnom zlostavljanju desetogodišnjeg Roma.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 23. oktobra 2006. godine, Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu, podneo krivičnu prijavu zbog oružanog napada na muslimansko selo Kukurovići u opštini Priboj, koji su izvršili NN pripadnici Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije 18. februara i 11. aprila 1993. godine, kada su ubijena tri civila a imovina većeg broja stanovnika tog sela potpuno uništena.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je Opštinskom sudu u Prizrenu, 6. oktobra 2006. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Ministarstva pravde Kosova, u ime Saše Grkovića, Srbina iz Orahovca, koji je zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva 1999. na Kosovu u nezakonitom pritvoru proveo 457 dana u toku kojih je preživeo fizičku i psihičku torturu.
Fond za humanitarno pravo (FHP) pomaže post-konfliktnim društvima u bivšoj Jugoslaviji u ponovnom uspostavljanju vladavine prava i suočavanja sa nasleđem masovnih kršenja ljudskih prava, radi sprečavanja njihovog ponavljanja, kao i radi obezbeđivanja odgovornosti i izvršenja pravde.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 25. septembra 2006. godine, u ime Alije Halilovića podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog njene odgovornosti za torturu i 498 dana nezakonitog pritvora.
Fond za Humanitarno Pravo, kancelarija u Prištini (FHP-K) najoštrije osuđuje napad na povratnika Milorada Pavlovića u Klinu. Nedvosmisleno je jasno da je cilj podmetanja eksplozivne naprave da se zaustavi započet uspešan povratak Srba u Klinu i time spreči njihov povratak u mesta gde su ranije živeli. Takvo postupanje je protiv svakog čoveka i demokratske budućnosti Kosova.
U nedelju, 3. septembra 2006. godine, Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP), učestvovala je u emisiji Utisak nedelje na televiziji B92. Glavna tema je bila mnogo kritikovana izjava Specijalnog izaslanika UN za Kosovo, Marti Ahtisarija, koji je, kako prenose mediji, izjavio da su „Srbi krivi kao narod“.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, oglasilo je 18. septembra 2006. godine, Antona Lekaja, bivšeg pripadnika OVK-a, krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Presuda je bila glavna vest u svim medijima u Srbiji, za razliku od samog suđenja koje se odvijalo u tišini, bez novinara i stručne javnosti.
Predmet: Tužilac protiv Dragoja Paunovića
Sud Bosne i Hercegovine
(Sud BiH) Krivično odjeljenje – Odjel I za ratne zločine
Broj predmeta: XKRN 16⁄05
Optužnica: KR-RZ-9⁄05 od 15. septembra 2005.
Krivično delo: zločin protiv čovečnosti, iz člana 172 Krivičnog zakona BiH
Tužilaštvo BiH:tužilac Mirsad Strika
Optuženi: Dragoje Paunović zvani Špiro, Srbin iz Zenice, BiH
Branioci: advokati Ranko Dokić i Jovo Đukanović
Sudija za prethodni postupak:Richard Gebelein
Sudsko veće: predsednik Veća, sudija Davorin Jukić, član Veća, međunarodni sudija Almiro Rodriguez