Posts Written By: hlcadmin

U Srbiji se neće kažnjavati negiranje genocida u Srebrenici, ali hoće negiranje genocida u Kongu

Bilo bi dobro da se u Srbiji zabrani uzvikivanje na stadionima i na javnim mjestima parola ‘Nož, žica, Srebrenica’, jer, nakon toga, niko se ne bi usudio da to učini, jer je uvredljivo i bio bi kažnjen, rekla je Kandić.

SARAJEVO (AA) – Nataše Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), u vezi s usvojenim izmjenama Krivičnog zakona u Skupštini Srbije u srijedu, kojima se uvodi novo kazneno djelo prema kojem se kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina, za Anadolu Agency (AA) je istakla da se najnovijim izmjenama ne kažnjava i negiranje genocida u Srebrenici, javlja Anadolu Agency (AA).

Predstavljanje interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“

Fond za humanitarno pravo i SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu Vas pozivaju na

predstavljanje Interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“ u utorak 29. novembra 2016. godine u 18 časova u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a)

i razgovor sa

Mirkom Klarinom i Minom Vidaković, autorima narativa (SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu)

doc. Miom David, arhitektom i docentkinjom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

dr Branislavom Dimitrijevićem, profesorom istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu

Natašom Govedaricom, dramaturškinjom

i Nemanjom Stjepanovićem, istraživačem Fonda za humanitarno pravo

Na vama je

„Bila je srijeda. Ujutro sam ustala kao i svaki dan, imala sam sina od osamnaest mjeseci, nije nikad ujutro spavao dugo, ali to jutro spavao je do deset. Dobili smo struju, pa sam pravila doručak, uključila mašinu, usisavala kuću“, mnogo godina kasnije o toj je strašnoj srijedi svjedočila preživjela B. Ž.

„Odjednom, čuo se pucanj, svašta nešto, i onda meni svekrva govori, ‘odoh ja dolje da vidim što je’. Otišla je dolje, kad trči putem i govori, ‘spremaj dijete, upali su u selo!’. Sve su oni pobili, gdje god su što našli, bio djed, bila baba, bio momak, bio čovjek, bila žena, bilo dijete, sve su pobili, sve su smakli, to je nemoguće, to je bila strahota.“

Razmjeri te strahote otkriveni su tek kad se vojska povukla.

Samo u tom selu, na dvije lokacije pronađeni su leševi trideset zarobljenih vojnika i desetak civila. Obdukcija iskasapljenih tijela, često potpuno golih ili pak samo u donjem rublju, otkrila je ljudskom umu neshvatljivu surovost ubojica. Vojnici i civili, žene i starci ubijeni su nakon strašnog mučenja. Muškarcima su odsijecane genitalije i udovi, nekima iskopane oči, većini je glava bila smrskana, jednome i prepolovljena, jednoj ženi je rasporen trbuh, neka su tijela spaljena, neka raznesena eksplozivom. Dvije stotine preživjelih mještana, među kojima deset trudnica i gotovo šezdesetoro djece, odvedeno je u logor. Osam zatočenika nije preživjelo, a najmanje dvije žene brutalno su silovane.

Mladi aktivisti iz Srbije i sa Kosova u poseti FHP-u

U utorak 15. novembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) posetila je grupa mladih aktivista iz Srbije i sa Kosova. U okviru programa Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji “LinKS – Linking Kosovo and Serbia”, oni kroz posete relevantnim institucijama i organizacijama u Srbiji i na Kosovu sagledavaju političke i društvene aspekte odnosa između dve države i formulišu preporuke za unapređenje njihovih međusobnih odnosa.

Direktorka FHP-a za razvoj programa i informisanje Jelena Krstić razgovarala je sa posetiocima o dugogodišnjim naporima FHP-a da osvetli važnost uspostavljanja pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. U tom smislu ona je ukazala na nepostojanje zvaničnog strateškog opredeljenja za suočavanje sa prošlošću, nedovoljno efikasno procesuiranje odgovornih za ratne zločine, zanemarivanje prava žrtava na reparacije i apatičan odnos celokupnog društva prema počinjenim zločinima. Mlade aktiviste je posebno intrigirala rasprostranjena nekažnjivost za ratne zločine, a diskutovali su i o načinima na koje žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji mogu da dobiju nadoknadu štete i javno priznanje, kao i o odnosu medija prema zločinima, angažmanu institucija i inicijativama civilnog društva za utvrđivanje istine o zločinima i žrtvama.

[Show as slideshow]

Anonimizacija čini žrtve nevidljivim za javnost

Pravo na snimanje suđenja za ratne zločine u cilju javnog prikazivanja do danas nije ostvario nijedan medij niti nevladina organizacija, a javnost u Srbiji do danas nije imala priliku da vidi nijedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka, niti izricanje neke presude.

To navodi se u publikaciji “Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine”, koju je juče predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Kako se u analizi ističe, pravo javnosti na pristup relevantnim dokumentima iz suđenja za ratne zločine u praksi se ograničava odbijanjem sudova da dostave presude iz postupaka koji nisu pravosnažno okončani i prekomernom anonimizacijom podataka, “a ovakvo postupanje zasnovano je na neusaglašenom tumačenju ionako nepreciznog pravnog okvira”.

U praksi, ukazuje se u analizi, ovlašćeno lice za odlučivanje o zahtevu za snimanje – predsednik Višeg suda u Beogradu, suprotno zakonu, takve zahteve odbija.

“Najzad, zakonodavac nije prepoznao istorijski i društveni značaj sudskih spisa iz predmeta ratnih zločina time što bi ih odredio za trajno čuvanje”, piše u izveštaju, koji se zapravo odnosi na mehanizme koji javnosti stoje na raspolaganju za pristup informacijama o suđenjima.

Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP-a, ukazala je da ova nevladina organizacija smatra da je praksa anonimizacije imena žrtava u presudama za ratne zločine, čini žrtve nevidljivim za javnost, čime se krši pravo na istinu žrtava i njihovih porodica, ali i čitavog društva.

Kada je reč o čuvanju sudskih spisa, Kostić je istakla da Srbija treba, po ugledu na zakonska rešenja iz regiona, izmeni Sudski poslovnik, tako da eksplicitno predvidi trajno čuvanje predmeta ratnih zločina, bez obzira na njihov sudski epilog, kao i da spise čuva u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima.

Analizu je FHP zajedno uradio sa Komitetom pravnika za ljudska prava – Jukom i Beogradskim centrom za ljudska prava.

Ravnoteža zločina

Što se tiče dela o izveštavanju medija o Srebrenici, u analizi se ukazuje da je ravnoteža zločina najteže praćena i nastupima političara koji često iniciraju tu vrstu rasprave kako bi se dali argumenti u svrhu kontinuiteta starih politika. “mediji svoju podršku nalaze i u političkom telu, pa se na taj način često briše granica gde počinje glas političara, a gde glas samih medija”, navodi se u analizi.

Preuzeto sa portala Danas

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Dana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.

Zatvor za negiranje zločina u Kongu, šta je sa genocidom u Srebrenici?

Oni koji osporavaju zločine u Republici Kongu, u Srbiji bi mogli da završe u zatvoru. Ukoliko budu usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, negatorima genocida preti kazna do pet godina zatvora. Međutim, nije izvesno da to važi za one koji osporavaju genocid u Srebrenici, jer predložene izmene Zakona uzimaju u obzir samo presude Međunarodnog krivičnog suda (ICC) koji se do sada direktno izjasnio jedino o zločinu u centralnoafričkoj državi. Za civilni sektor ovo je još jedan pokazatelj licemernog odnosa koji država Srbija ima prema pravosuđu i ratnoj prošlosti.

Zakonska zaštita za negiranje genocida u Srebrenici

Dana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koji predviđa zabranu javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo ako su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, čime bi se pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP). Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

Cena duševne boli generala Dikovića

Imamo, recimo, trgovca drogom za koga svi znaju, ali se niko ne usuđuje da mu pomene ime i imamo, opet recimo, premijera koji se odvaži da ga javno denuncira: „Da vidim što se svi pravite blesavi kad svi znate ko je najveći narko diler u Srbiji… I sad svi se plaše ime da mu izgovore. Jeste videli da nikad se u novinama nije pojavio, nikad niko ne sme ništa da kaže o njemu. Svi se, bre, plaše. I svi ćute“. Zatim hrabro izgovori njegovo ime, a ovaj njega i vladu, na primer, tuži za povredu časti i ugleda. Onda sud naloži vladi da zbog nanete duševne boli obešteti čoveka novčanim iznosom sa obrazloženjem da je dilerom označen neko ko nikada za takvo delo nije krivično gonjen.

Upravo to se desilo Nataši Kandić i Fondu za humanitarno pravo u parnici po tužbi generala Ljubiše Dikovića, s tim da oni nisu izneli nepotkrepljene podatke, već su za tvrdnje o umešanosti aktuelnog načelnika Generalštaba Vojske Srbije u zločine protiv civila ponudili uverljive dokaze. U Dosijeu Diković, Fond je predočio podatke o učešću 37. brigade Vojske Jugoslavije u zločinima na Kosovu 1999. godine, kao i o ulozi 16. graničnog bataljona u hapšenju Bošnjaka odbeglih iz Srebrenice u julu 1995. godine i njihovom vraćanju u ruke bosanskih Srba koji će ih potom ubiti. Po nalazima Fonda, on je komandovao tim jedinicama u predmetno vreme i znao je ili je imao razloga da zna u šta su umešani njemu podređeni oficiri i vojnici, ili je i lično bio umešan u krivična dela.