Posts Written By: hlcadmin

Država ipak krila Ratka Mladića u “Topčideru”

Haški optuženik Ratko Mladić krio se u vojnom objektu “Topčider” od novembra 2000. do jula 2003. godine, tvrdilo je Prvo opštinsko javno tužilaštvo iz Beograda u procesu koji je protiv 11 osoba vođen zbog pomaganja u skrivanju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, saznaje Danas.

Iako je ovo tužilaštvo odbilo da dostavi Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) kopiju optužnice, navodeći da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti, uvidom u presudu u kojoj su optuženi oslobođeni odgovornosti zbog apsolutne zastare, navedeno je za šta ih je tužilaštvo teretilo.

Uloga države u skrivanju Ratka Mladića – državna tajna

U odgovoru na zahtev novinara Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da im se dostavi kopija optužnice protiv 11 osoba za pomaganje u skrivanju tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića, Prvo osnovno javno tužilaštvo odgovorilo je da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zločine.

Kljaić: Optužnica otkriva da je država skrivala Mladića

Marina Kljaić, pravnica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, za ’Zašto?’analizira odluku Republičkog javnog tužioca Srbije da državnom tajnom proglasi optužnicu protiv 11 osoba kojima se sudilo za pomaganje u skrivanju ratnom komandantu snaga bosanskih Srba i haškom optuženiku za genocid i ratne zločine Ratku Mladiću i odbije zahtjev Balkanske istraživačke mreže (BRIN) za njenim objavljivanjem.

Brammertz: Haške presude su odgovor onima koji poriču genocid u Srebrenici

Glavnog tužitelja Haškog tribunala posebno zabrinjava glorificiranje ratnih zločinaca u regiji.

Glavni tužitelj Haškog tribunala Serge Brammertz je izjavio da će arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju predstavljati pravnu istinu i biti najbolji odgovor onima koji negiraju opsadu Sarajeva ili genocid u Srebrenici.

Predsednik Haškog tribunala posetio Fond za humanitarno pravo

Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sudija Karmel Ađus posetio je 31. oktobra 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP). On je tom prilikom sa predstavnicima FHP-a razgovarao o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, saradnji Srbije i zemalja u regionu sa MKSJ i međusobno, te o važnosti približavanja sudski utvrđenih činjenica post-konfliktnim društvima bivše Jugoslavije.

Ana Brnabić na braniku ratnih zločinaca

Otkad je postao zvanična državna ideologija pre tri decenije, velikosrpski nacionalizam stalno regrutuje nove kadrove, podmlađuje krv, svako malo neko izađe iz plakara i autuje se kao nacionalista.

Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić do sad je bila birokratski uzdržana i činovnički neutralna, ali ju je poslednja poseta predsednika Haškog tribunala Karmela Ađijusa naterala da otvori svoju digitalizovanu dušu i saopšti javnosti šta joj je na srcu.

Ispostavilo se da joj na srcu leže i baškare se srpski ratni zločinci koji su dopali haških ćelija.

Razgovor sa aktivistima za ljudska prava iz Ukrajine

Fond za humanitarno pravo (FHP) juče su posetili aktivisti koalicije „Pravda za mir u Donbasu“ iz Ukrajine. Koalicija okuplja nevladine organizacije i inicijative iz Ukrajine, sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava u onim regionima koji su od 2014. godine zahvaćeni oružanim sukobom. Cilj Koalicije je da prikupi svu relevantnu dokumentaciju o kršenjima ljudskih prava, koja će kasnije podržati sudske procese protiv počinilaca zločina i time osigurati jedan od osnovnih preduslova za povratak mira i pomirenje u istočnoj Ukrajini.

Jelena Krstić i Relja Radosavljević iz FHP-a predstavili su aktivistima Koalicije svoj rad u oblasti dokumentovanja ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Aktivistima iz Ukrajine je bilo zanimljivo i da čuju o načinima na koji FHP koristi prikupljenu dokumentaciju za pokretanje krivičnih i drugih procesa tranzicione pravde. Posebno su bili zanteresovani za odnos Srbije prema žrtvama ratnih zločina u pogledu reparacija za pretrpljena nedela, a diskutovalo se i o saradnji sa relevantnim institucijama, odnosu društva prema prošlosti i kažnjavanju počinilaca ratnih zločina.

Pravda, predmet najvažniji

Kroz udžbenike istorije ili građanskog vaspitanja, učenici osnovnih i srednjih škola na Kosovu moraju da uče o tranzicionoj pravdi, smatraju u Fondu za humanitarno pravo na Kosovu.

U organizaciji ovog fonda, u petak je održan okrugli sto na temu „Suočavanje s prošlošću preko istorijskih udžbenika ili putem građanskog vaspitanja“, kako bi se podstakla revizija školskih udžbenika po tom pitanju.

Fond za humanitarno pravo na Kosovu je pre dve godine sproveo projekat koji se tiče obrazovanja mladih u oblasti tranzicione pravde. U sklopu njega, održan je niz predavanja u srednjim školama širom Kosova, a uočeni su i nedostaci.

Tužilaštvo odustalo od istrage protiv generala Dragana Živanovića

* Vladimir Vukčević: U vreme kada je istraga pokrenuta bilo je dokaza da se nekadašnji komandant 125. motorizovane brigade sumnjiči za ratne zločine

Tužilaštvo za ratne zločine prekinulo je istragu protiv generala Dragana Živanovića, koji se sumnjičio da je znao, a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine, saznaje Danas.

Istraga protiv Živanovića, koji se branio sa slobode, pokrenuta je još 2014. kada je na čelu Tužilaštva za ratne zločine bio Vladimir Vukčević. To je bio prvi postupak koje je ovo Tužilaštvo pokrenulo protiv nekog generala iz Srbije. Živanović je bio komandant 125. motorizovane brigade, a teretio se da nije sprečio ubistva najmanje 118 albanskih civila, povređivanje 13 ljudi, uništavanje 40 kuća i pljačku imovine i raseljavanje albanskih civila u selima Ćuška, Pavljan, LJubenić i Zahač.

(English) Convicted war criminal to teach at Serbia’s military academy

Sadržaj dostupan na English.