Posts Written By: hlcadmin

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Aktivisti: Osnovati regionalnu komisiju za ratne zločine

Koalicija za REKOM počela je prikupljati 50.000 potpisa koje će poslati na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i zatražiti da potpišu politički sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001, rečeno je danas na konferenciji za novinare.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić kazala je da je minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju uraditi jeste da utvrde imena žrtava i popišu mjesta zatočenja i da će tražiti da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu 12. jula.

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

U ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.

Ko će biti novi tužilac za ratne zločine Srbije?

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

Fond za humanitarno pravo i Fondacija Hajnrih Bel pozivaju mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis četvrte generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 5. juna do 8. jula 2017. godine.

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.

NAJAVA: Debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće „Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine“, uz debatu o dometima procesuiranja za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Debata će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu, sa početkom u 11:00 časova.

Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koje je pravni tim FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata: Ustavni sud ne priznaje diskriminisanost civilnih žrtava rata

Ustavni sud Srbije doneo je zaključak kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u maju 2016. godine. FHP ističe da formalistička argumentacija koju je pružio Ustavni sud nije predstavljala suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog Zakona, već se svela na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje odredbi Zakona, čime se i najviša sudska institucija u zemlji stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji.

Đavo i njegov šegrt u Hrtkovcima

I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima… I ovi odavde iz Hrtkovaca koji su zaključali svoje kuće i otišli, računajući valjda da će se jednog dana vratiti, mi im poručujemo – nemaju gde da se vrate. U njihove kuće će se useliti srpske izbeglice…

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, ako je Tuđman proterao više od dvesta hiljada Srba, jedan deo će se vratiti na područje Srpske Krajine, ali jedan deo ne može tamo da se smesti. Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom i gladna usta moramo nahraniti. Mi nemamo novca da podižemo nove kuće i stambene zgrade. Mi nemamo mogućnosti da otvaramo nova radna mesta za njih.

Zašto niko ne izručuje Srbiji optužene za ratne zločine?

Spisak onih koje Srbija smatra ratnim zločincima znatno je duži od javno dostupnog. Za imena na tom spisku sazna se tek kada ih u inostranstvu uhapse, odakle ih nikad ne isporuče. Šta to govori o srpskom pravosuđu, hoće li uticati na pregovore Srbije s EU, ali i na pregovore Beograda i Prištine?

Od vesti da je u inostranstvu, po poternici Srbije, uhapšen osumnjičeni za ratni zločin jače odjekne samo odluka strane države da ga ne isporuči. Samo je bivši kosovski premijer Agim Čeku privođen tri puta, ali ga nisu izručile ni Slovenija, ni Mađarska, ni Bugarska.

O zahtev Srbije da joj se izruči ratni komandant BIH u Srebrenici Naser Orić, oglušila se Švajcarska, dok je Ejupa Ganića, člana ratnog Predsedništva BiH, Velika Britanija pustila na slobodu. I poslednji u nizu slobodan je čovek, pošto je Francuska odbila da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja.

Višak politike, manjak dokaza

Država koja više od godinu dana nema tužioca za ratne zločine hoće da sudi za ratne zločine optuženima iz celog regiona. Država koja ne postupa po Interpolovim crvenim poternicama (Momir Stojanović, radikalska trojka) očekuje izručenja građana drugih država po istim tim poternicama. Pravosuđe koje nikada nije podiglo optužnicu protiv ijednog visokog zvaničnika svoje države za ratne zločine, optužuje (pokazalo se bez dokaza) bivše i sadašnje zvaničnike okolnih zemalja. Pravosuđe koje tri godine nije podiglo optužnicu za zločine nad Albancima na Kosovu traži izručenje Albanca sa Kosova da mu sudi. Država koja je obećala saradnju i podršku Specijalnom sudu za Kosovo odmaže mu i meša se u njegovu nadležnost.