Posts Written By: hlcadmin

Oluja u Hagu

U znak sećanja na civilne žrtve stradale u toku i nakon vojno-policijske operacije “Oluja” u leto 1995. godine SENSE Centar za tranzicijsku pravdu, Srpsko narodno vijeće, Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću i Fond za humanitarno pravo Srbije pokreću kampanju na društvenim mrežama zasnovanu na video segmentima interaktivnog narativa “Oluja u Haagu”.

Kampanja počinje 4. avgusta/kolovoza i trajaće šest dana, a priključiće joj se i brojne organizacije civilnog društva iz regije.

Digitalna arhivska kolekcija – „Zločini u Foči 1992. godine“

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavlja prvu digitalnu arhivsku kolekciju „Zločini u Foči 1992. godine“.

Digitalna kolekcija sadrži presude, video-zapise, dokazne predmete i druge materijale prikupljene iz sudskih baza podataka i arhive FHP-a. Cilj kolekcije je da na što potpuniji način predstavi i dokumentuje ratne zločine nad bošnjačkim stanovništvom Foče počinjene na početku rata u Bosni i Hercegovini.

Kada je Foča krajem aprila 1992. godine pala pod kontrolu srpskih snaga, usledila su hapšenja nesrpskih civila i njihovo odvođenje u zatočeničke objekte. Posebna meta napada bile su bošnjačke žene i devojčice, od kojih su mnoge držane u seksualnom ropstvu u nekoliko zatočeničkih objekata, gde su silovane, mučene i na druge načine zlostavljane i ponižavane.

Digitalni narativ Fonda za humanitarno pravo – „10. diverzantski odred“

Povodom 26. godišnjice streljanja zarobljenih Srebreničana na vojnoj ekonomiji Branjevo, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavlja svoj četvrti digitalni narativ „10. diverzantski odred“. Digitalni narativ je nastao na osnovu Dosijea „10. diverzantski odred Glavnog štaba Vojske Republike Srpske“ koji je FHP predstavio javnosti 2011. godine.

Deseti diverzantski odred, jedinica Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, učestvovao je u izvršenju genocida u Srebrenici, u julu 1995. godine. Do danas je poznato da su pripadnici 10. diverzantskog odreda učestvovali u dva masovna streljanja Bošnjaka iz Srebrenice u julu 1995. godine – onom na vojnoj ekonomiji Branjevo 16. jula, u kom je streljano oko 1.200 zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice, kao i u streljanju najmanje 39 zarobljenika u selu Bišina 23. jula 1995. godine.

U digitalnom narativu se, pored opisa događaja i izjava preživelih, nalaze i brojni dokumenti koji ukazuju na odgovornost pripadnika 10. diverzantskog odreda za ove događaje, kao i pojedine presude kojima je ta odgovornost potvrđena.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.

Sjećanje na ugašene živote

Radovi beogradske autorice Jelene Jaćimović danas će biti predstavljeni u Memorijalnom centru Potočari, a tradicionalni Marš mira kreće iz Nezuka

Online razgovor: Suđenja za ratne zločine u kontekstu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji Utorak, 29.06.2021. u 12:00

Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na razgovor „Suđenja za ratne zločine u kontekstu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji”, u okviru koga će biti predstavljen „Model strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji (Period: 2021-2026)” (Model strategije), kao i analiza postignutih rezultata tokom implementacije Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (2016-2020).

Silovanja u ratu: Kako od stigme do pravde?

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije više desetina hiljada ljudi pretrpelo je seksualno nasilje, među kojima je najviše žena. Stigma koja prati žrtve seksualnog nasilja posledica je odsustva reparacije za žrtve i drugih vidova sistemske podrške. Govornici na konferenciji Fonda za humanitarno pravo pod nazivom Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu saglasni su u tome da je neophodno da pravni i društveni mehanizmi stanu na stranu žrtava i omoguće im dostizenje pravde i isceljenja.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić naglasila je da su žrtve potpuno zapostavljene u pravnom sistemu Srbije i da nijednoj žrtvi seksualnog zlostavljanja tokom rata nije odobren imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete nanete od strane počinioca.

“Pravo žrtava jeste da podnesu imovinsko-pravni zahtev tokom trajanja krivičnog postupka protiv počinitelja, ali ono što se desi u praksi je da one ne dobiju taj proces, već sud žrtve usmeri na parnični postupak tokom kog one gube mehanizme zaštite poput istupanja pod pseudonimom, što ih stavlja u izuzetno nepovoljan položaj jer one često svojim porodicama i okolini nikada nisu rekle da su pretrpele takav oblik nasilja te zbog toga biraju da uopšte ne istupe na sudu”, izjavila je Ivana Žanić

Težak put do pravde za žene žrtve seksualnog nasilja u ratu

Nakon iscrpljujućeg krivičnog postupka žrtve seksualnog nasilja u ratu su prinuđene da svoje pravo na reparaciju ostvare u još jednom dugotrajnom parničnom postupku, pa je to razlog zašto mnoge žrtve odustaju od daljeg postupka, istakla je Ivana Žanić izvršna direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo iz Beograda.

Reparacija, odnosno novčana naknada za žrtve seksualnog nasilja u ratu, kao i problem sa parničnim postupkom gde su žrtvama nezaštićeni identiteti, neki su od problema koje su istakli učesnici konferencije “Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu”, koju je organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) organizovao 15. juna.

Predlog praktične politike: Dosuđivanje imovinskopravnog zahteva žrtvama seksualnog nasilja u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji

Imovinskopravni zahtev predstavlja zahtev za naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj nekog pravnog posla koji su nastali kao posledica izvršenog krivičnog dela.

U krivičnom postupku, oštećeni može podneti imovinskopravni zahtev počev od faze istrage, pa sve do završetka glavnog pretresa, i o tom zahtevu će odlučiti sud ukoliko to neće dovesti do odugovlačenja postupka.

Iako je dosuđivanje tog zahteva u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije predviđeno kao pravilo, sudovi u Srbiji tu zakonsku odredbu tumače kao izuzetak. Naime, od 2003. godine, otkad postoje specijalizovana odeljenja sudova koja su nadležna isključivo za suđenja u predmetima ratnih zločina, nijednoj žrtvi ratnih zločina nikada nije dosuđen imovinskopravni zahtev tokom krivičnog postupka, već su sve upućene da to svoje pravo ostvare u parničnom postupku za naknadu štete.

Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o “selektivnoj pravdi”

Iz zvaničnog Beograda gotovo da nema reakcija na pravosnažnu presudu Ratku Mladiću, kojom je potvrđena kazna doživotnog zatvora za nekadašnjeg komandanta Vojske Rebublike Srpske zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da presudu neće da komentariše, već da će o njoj govoriti predsednik Srbije, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava masakra, ali nije direktno komentarisao presudu Mladiću. Umesto toga, rekao je da je Srbija izručila Haškom tribunalu sve protiv kojih je podignuta optužnica, uključujući visoke zvaničnike, ali i podsetio na oslobađajuće presude u slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine, Nasera Orića, bivšeg komandanta Armije RBiH u Srebrenici, i nestanak svedoka u slučaju Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta OVK.

Konferencija „Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu“

U susret Međunarodnom danu eliminacije seksualnog nasilja u oružanim sukobima Fond za humanitarno pravo (FHP) vas poziva na online Konferenciju „Seksualno nasilje u ratu –  put od stigme do pravde“ koja će se održati u utorak 15. juna 2021. godine sa početkom u 11h putem Zoom aplikacije.

Konferencija je organizovana u tri panela na kojima će eksperti, svako u svojoj oblasti, govoriti o značaju reparacija za žrtve seksualnog nasilja; stigmi koja prati ove žrtve;  traumi i iz kog razloga se ženama ne veruje kada svedoče o nasilju koje su preživele; kao i o načinima za prevazilaženje traume i neophodnošću sistemske podrške ovim žrtvama.