Izvor: 24 sata
BATINE – Fond za humanitarno pravo saopštio je da je država isplatila Danilu Dimitrijeviću 250.000 dinara na ime naknade štete zbog torture u novosadskoj policiji 1997. godine.
Država Srbija je 6. juna 2008. godine isplatila Romu Danilu Dimitrijeviću 250.000 dinara na ime naknade štete zbog kršenja njegovih prava utvrđenih Konvencijom protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka [Konvencija protiv torture], a što je utvrđeno u odluci UN Komiteta protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka [UN Komitet protiv torture] od 16. novembra 2005. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se Javno pravobranilaštvo Republike Srbije u poravnjanju rukovodilo lošom materijalnom situacijom Danila Dimitrijevića, te mu je ponudilo nakandu u iznosu od 250.000 dinara, što nije odgovarajuća satisfakcija za učinjenu nepravdu.
Izvor: 24 sata
Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas da je država isplatila Danilu Dimitrijeviću 250.000 dinara na ime naknade štete zbog torture u novosadskoj policiji 1997. godine.
Izvor: B92
Beograd — Fond za humanitarno pravo saopštio je da je država isplatila Danilu Dimitrijeviću 250.000 dinara na ime naknade štete zbog torture u novosadskoj policiji 1997. godine.
U Zvorniku su u vreme oružanih sukoba u BiH počinjeni teški zločini nad bošnjačkim civilima. Ubijeno je više od hiljadu ljudi, mnogi su teško ranjeni, veliki broj bio je zatočen u nekom od devet logora na terirtoriji opštine Zvornik, opljačkana je velika imovina Bošnjaka u Zvorniku i selima u okolini.
Izveštaj sa suđenja – 17. jun 2008.
Dana 17. juna 2008. godine, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, održano je ročište po tužbi za naknadu štete protiv Republike Srbije koju je Fond za humanitarno pravo podneo 24. decembra 2006. godine u ime Šefćeta Mehmedovića, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici MUP-a Republike Srbije u januaru 1994. godine. Na ročištu je u svojstvu svedoka saslušan Šefkija Mujković, iz sela Murovce, [opština Novi Pazar].
Krajem jula 1995, nakon ulaska snaga bosanskih Srba u zaštićene enklave Srebrenicu i Žepu, oko 850 Bošnjaka spas su potražili begom preko Drine. Po prelasku Srbiju strpani su u logore koji su se zvanično zvali prihvatni centri. U vreme rata u Hrvatskoj u logorima na području Vojvodine, ali i u drugim delovima Srbije, bilo je zatvoreno oko 5.000 ljudi, mahom civila. Pravni stručnjaci u Beogradu sada od vlasti traže da logorašima plate odštetu.
Izvor: Danas
Beograd – Žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije nemaju podršku država i prepuštene su same sebi, ocenili su predstavnici Fonda za humanitarno pravo, prilikom predstavljanja javnosti novih članova Upravnog odbora te nevladine organizacije.
U kontekstu očekivanja rezultata međunarodne pravde, sve je uočljiviji nezavidan položaj (preživjelih) žrtava zločina i porodica ubijenih i nestalih. Kada se radi o obezbjeđenju praktičnih oblika podrške i pomoći, pritvorena optužena lica su u mnogo boljem položaju nego žrtve zločina. Pravila o pravičnim (fer) suđenjima precizno utvrđuju položaj optuženog u postupku i štite takva lice od nehumanog postupanja. Međutim, druga grupacija je uglavnom ignorisana u zahtjevima i potrebi da dobije bilo kakvu satisfakciju za pretrpljeni gubitak i patnje i često je izložena poniženjima i pritiscima. Da li postoji „dvostruki standard“ u pogledu ljudskih prava za (a) navodne izvršioce i (b) žrtve zločina?