Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.
Organizacije zahtevaju otkazivanje tribine planirane za utorak, 17. januar u Beškoj, i očekuju da se zvaničnici Republike Srbije i političke stranke trajno distanciraju od svih lica osuđenih za ratne zločine, jer u suprotnom iskazuju jasnu podršku zločinačkoj politici i apsolutno nepoštovanje žrtava ratnih zločina.
Dana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koji predviđa zabranu javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo ako su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, čime bi se pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP). Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.
Milica Kostić je direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo. U Fondu je od 2012. godine, kada je počela da radi kao istraživač na dokumentovanju žrtava rata u Hrvatskoj. Prethodno je radila u advokatskoj kući Freshfields Bruckhaus Deringer, u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, te kao asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu na predmetu Međunarodno javno pravo.
Sada kada smo se svi složili da Haški tribunal ne valja jer osuđuje i jer oslobađa, sudi predugo a optužnice su mu loše, dokazi nikakvi, nacionalni balans osuđenih očajan, pri čemu nam ne donosi pomirenje nego samo svađu, vreme je za vedrije teme – domaća suđenja za ratne zločine. Još davno, ne samo mi iz Srbije, rekli smo Tribunalu da ostavi na miru naše heroje, jer ako je potrebno, sami ćemo im suditi. Pa hajde da vidimo kako ta suđenja izgledaju.
Zamenik glavnog tužioca za ratne zločine Srbije,Bruno Vekarić, kaže u Intervjuu nedelje RSE da je nedavno glavni tužilac Vladimir Vukčević predao posao svom zameniku Milanu Petroviću, a da je konkurs za novog glavnog tužioca u toku. Time se, kako je istakao, okončava višemesečna farsa sa pokušajem nezakonitog i neustavnog penzionisanja Glavnog tužioca bez odluke nadležne skupštine Srbije.
Povodom tužne obljetnice opsade, pada i zločina u Vukovaru i Škabrnji (18. studeni 1991. – 18. studeni 2015.), Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću donosi pregled činjenica u kontekstu rješavanja sudbine nestalih kao i (ne)procesuiranih ratnih zločina.
U okviru Regionalne škole tranzicione pravde (Škola) organizovana je jednodnevna poseta mestima sećanja u Hrvatskoj. Dvadeset pet polaznika i polaznica četvrte generacije Škole posetili su memorijalni spomenik i memorijalni muzej u Jasenovcu i Vukovaru i tom prilikom razgovarali o kulturi sećanja u vezi sa zločinima počinjenim u ovim mestima.
Fond za humanitarno pravo (FHP) sa žaljenjem obaveštava javnost da je 14. maja 2015. godine u Beogradu preminuo naš dugogodišnji saradnik i prijatelj advokat Dragoljub Todorović.
Od početka suđenja za ratne zločine u Srbiji Dragoljub je u ime FHP-a zastupao žrtve i članove porodica žrtava. Svojim upornim zalaganjem za zaštitu njihovih prava, pomogao je da se u sudnicama utvrdi istina o otmici u Štrpcima, svirepom streljanju porodice Bogujevci u Podujevu, zločinu na Ovčari, Zvorniku, Trnovu… Dragoljub je tokom 1999. i 2000. godine sa timom advokata FHP-a u politički motivisanim postupcima branio nezakoninto pritvorene kosovske Albance.
Udžbenici istorije, historije ili povijesti u Srbiji, Hrvatskoj i BiH više su sredstva političke borbe nego nastavne alatke uz koje bi učenici mogli da doista shvate događaje iz prošlosti. To je, između ostalog, jedan od problema na koje su u petak ukazali istoriografi iz ovih zemalja na beogradskoj koferenciji o stanju istorijskih udžbenika. Odnos prema ratovim iz devedesetih možda je i najveća tačka razdora – svaka od tri strane predstavlja sebe kao neupitnu žrtvu, bez kritičkog sagledavanja sopstvenih grešaka, upozorili su stručnjaci na panelu koji je organizovao Fond za humanitarno pravo.
Kakve su reakcije u Beogradu, Prištini i Peći na odluku Apelacionog suda u Beogradu koji je ukinuo u celosti presudu kojom je devet pripadnika srpske vojne formacije “Šakali” bilo osuđeno na ukupno 106 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima u selima kod Peći tokom 1999. godine. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu predmet je vratilo Višem sudu na ponovno sudenje. U obrazloženju se navodi da „prvostepena presuda ima bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su činjenice koje su navedene u presudi nerazumljive i protivrečne same sebi“.
Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.
Dana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o 
Milica Kostić je direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo. U Fondu je od 2012. godine, kada je počela da radi kao istraživač na dokumentovanju žrtava rata u Hrvatskoj. Prethodno je radila u advokatskoj kući Freshfields Bruckhaus Deringer, u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, te kao asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu na predmetu Međunarodno javno pravo.
U okviru Regionalne škole tranzicione pravde (Škola) organizovana je jednodnevna poseta mestima sećanja u Hrvatskoj. Dvadeset pet polaznika i polaznica četvrte generacije Škole posetili su memorijalni spomenik i memorijalni muzej u Jasenovcu i Vukovaru i tom prilikom razgovarali o kulturi sećanja u vezi sa zločinima počinjenim u ovim mestima. 
Fond za humanitarno pravo (FHP) sa žaljenjem obaveštava javnost da je 14. maja 2015. godine u Beogradu preminuo naš dugogodišnji saradnik i prijatelj advokat Dragoljub Todorović.