FHP zatražio udaljavanje iz MUP-a i podneo krivičnu prijavu protiv Slobodana Borisavljevića

Fond za humanitarno pravo zatražio je 23. januara 2006. godine od predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice da načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodana Borisavljevića udalji iz MUP-a, i podneo Tužilaštvu za ratne zločine protiv Borisavljevića krivičnu prijavu zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. janura 1999. do 20. juna 1999. godine počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 24. KZ SRJ.

Predsednik Srbije da zaštiti potpukovnika Vojske Srbije Lakića Đorovića

Fond za humanitarno pravo obratio se predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom potpukovnika Lakića Đorovića koji je izložen maltretiranju, ponižavanju i pretnjama po život i sigurnost porodice od 2000. godine, kada je počeo javno da govori o zločinima na Kosovu u vreme oružanih sukoba, za koje je saznao u svojstvu vojnog tužioca u Prištini.

FHP traži proveru navoda o bombardovanju RTS-a

Fond za humanitarno pravo uputio je 19.1.2006. godine pismo Ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Draganu Jočiću u kome traži da se provere tvrdnje Aleksandra Petkanića da su najviši državni vrh i neka druga lica, uključujući i Marka Miloševića, znali da će doći do bombardovanja zgrade RTS-a.

Okrugli sto : suđenje Slobodanu Miloševiću

Transkript sa javne debate «Suđenje Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom» koja je održana 18. decembra 2005.

Naknada štete zbog kršenja ljudskih prava u prošlosti u Sandžaku

Fond za humanitarno pravo je, u ime oštećenih Kasima Hajdarevića i Himze Kamberović, podneo I opštinskom sudu tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog torture.

Sudbina nestalih Albanaca na Kosovu

Izveštaj je sačinjen na osnovu izjava svedoka i članova porodica nestalih, podataka i zapažanja posmatrača Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji su redovno pratili ekshumacije i obdukcije tela nađenih u masovnim grobnicama u Srbiji, kao i podataka o predatim identifikovanim telima, dobijenim  od članova porodica ili od istražnog sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji potpisuje Zapisnik o predaji identifikovanih posmrtnih ostataka.

Nađene stvari, odeća i lični predmeti u masovnim grobnicama u Srbiji

1. Batajnica 01 [BA01]

1.1. Ekshumacija i obdukcije tela:  12 – 27. juni 2001.

1.2.Tim Instituta za sudsku medicinu iz Beograda:
profesor dr. Dušan Dunjić, dr.Tanja Atanasijević, dr. Vesna Đokić, dr. Đorđe Alempijević, profesor Slobodan Savić, antropolozi profesor dr. Marija Đurić i asistent dr. Danijela Đonić i arheolog Andrej Starović, Istraživačka stanica Petnica.

Sudbina Srba, Crnogoraca, Roma, Bošnjaka i Aškalija nestalih na Kosovu

Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta [MKCK, 5.950 osoba je nestalo u vezi sa oružanim sukobima na Kosovu. U međuvremenu, sudbina 3.462 osobe je razjašnjena: 1.353 su nađene žive, mrtvih je nađeno 1.916 [tela identifikovana i vraćena porodicama a 193 slučajeva je zatvoreno iz administrativnih razloga. Zaključno sa 15. novembrom 2005. godine, na listi MKCK je 2.488 osoba čija sudbina još uvek nije razjašnjena. Prema podacima FHP-a, u okviru 2.488 nestalih Albanaca je 1.785, Srba 538 i ostalih 165.

Identitet žrtava čiji su posmrtni ostaci nađeni u masovnim grobnicama u Srbiji i predati UNMIK-u

U masovnim grobnicama u Srbiji, na lokacijama Batajnica, Petrovo Selo i Perućac ekshumirano je oko 836 tela kosovskih Albanaca . Republika Srbija je do 15. novembra 2005. predala 618 identifikovanih tela i 14 neidentifikovanih posmrtnim ostataka, od toga 615 tela UNMIK- u, dok su tela trojice kosovskih Albanaca, američkih državljana, predata vlastima Sjedinjenih Američkih Država. Identifikaciju DNK analizom obavila je Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP).

Optuženi priznao učešće u zločinu na Ovčari

Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.