Tortura nad Šefćetom Mehmedovićem – svedočenje Šefkije Mujovića

Izveštaj sa suđenja – 17. jun 2008.

Dana 17. juna 2008. godine, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, održano je ročište po tužbi za naknadu štete protiv Republike Srbije koju je Fond za humanitarno pravo podneo 24. decembra 2006. godine u ime Šefćeta Mehmedovića, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici MUP-a Republike Srbije u januaru 1994. godine. Na ročištu je u svojstvu svedoka saslušan Šefkija Mujković, iz sela Murovce, [opština Novi Pazar].

Radio Forum: Srbiji prete zbirne tužbe biviših ratnih zatočenika

Krajem jula 1995, nakon ulaska snaga bosanskih Srba u zaštićene enklave Srebrenicu i Žepu, oko 850 Bošnjaka spas su potražili begom preko Drine. Po prelasku Srbiju strpani su u logore koji su se zvanično zvali prihvatni centri. U vreme rata u Hrvatskoj u logorima na području Vojvodine, ali i u drugim delovima Srbije, bilo je zatvoreno oko 5.000 ljudi, mahom civila. Pravni stručnjaci u Beogradu sada od vlasti traže da logorašima plate odštetu.

Danas: Žrtve same sebi prepuštene

Izvor: Danas

Beograd – Žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije nemaju podršku država i prepuštene su same sebi, ocenili su predstavnici Fonda za humanitarno pravo, prilikom predstavljanja javnosti novih članova Upravnog odbora te nevladine organizacije.

Prof. dr Zoran Pajić: Suđenja za ratne zločine

U kontekstu očekivanja rezultata međunarodne pravde, sve je uočljiviji nezavidan položaj (preživjelih) žrtava zločina i porodica ubijenih i nestalih.  Kada se radi o obezbjeđenju praktičnih oblika podrške i pomoći, pritvorena optužena lica su u  mnogo boljem položaju nego žrtve zločina.  Pravila o pravičnim (fer) suđenjima precizno utvrđuju položaj optuženog u postupku i štite takva lice od nehumanog postupanja.  Međutim, druga grupacija je uglavnom ignorisana u zahtjevima i potrebi da dobije bilo kakvu satisfakciju za pretrpljeni gubitak i patnje i često je izložena poniženjima i pritiscima.  Da li postoji „dvostruki standard“ u pogledu ljudskih prava za (a) navodne izvršioce i (b) žrtve zločina?

Florence Hartmann: Sudbina nestalih i budućnost Haške arhive

1.  Istražiti navode o sudbini nestalih na Kosovu
Vise od  tri godine, Fond za humanitarno pravo istražuje i  sakuplja informacije o ubijenim i nestalim na Kosovu, u periodu od 1998 do 2000. Prema podacima Međunardnog Komiteta Crvenog Krsta, još ima oko 1.900 nestalih na Kosovu, među kojima je 1400 Albanaca i 500 Srba i drugih nealbanaca.

Nataša Kandić: Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima [REKOM]

U oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u periodu 1991-1995. i 1998 -2000. godine, stradalo je najmanje 120.000 ljudi i još uvek nije razjašnjena sudbina 17.158 nestalih. Odgovornim po komandnoj odgovornosti i neposrednim počiniocima ratnih zločina sudi se pred Međunarodnim krivičnim tribunalom [Haški tribunal], međunarodnim sudskim većima na Kosovu, Sudom BiH, i nacionalnim sudovima, u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Do sada je osuđeno 250 optuženih, koji izdržavaju zatvorske kazne, dok je oko 400 Srba u Hrvatskoj osuđeno u odsustvu. Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje 23.orici optuženih a u državama bivše Jugoslavije za ratne zločine odgovara oko 200 optuženih. Jedno suđenje pred Haškim tribunalom prosečno traje dve godine, dok na nacionalnom nivou ima slučajeva da postupak traje i nekoliko godina. To se događa u Hrvatskoj (slučaj Koranski most i slučaj Lovas-suđenje u odsustvu], u Srbiji i na Kosovu, u slučajevima ponovljenih suđenja [slučaj Ovčara – Srbija i slučaj Lapska grupa -Kosovo].

mr Tea Gorjanc-Prelević: Reparacije za žrtve

Prema podacima  MKCK još uvek je nepoznata sudbina 17,158 ljudi koji su enstali u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Na osnovu međunarodnog prava, njihove porodice imaju pravo da znaju šta se dogodilo s njihovim najbližim i ko je za to odgovoran. Oni imaju pravo i na reparacije, na naknadu štete, ali i na socijalnu, zdravstvenu i psihološku podršku društva kako bi im se olakšale traume koje su preživjeli i koje preživljavaju. I svi mi ostali, koji smo imali dovoljno sreće da nam zločini bar neposredno i trajno ne upropaste živote, imamo pravo na državne mere koje treba da spreče da se takvi zločini ponove, a to su: utvrđivanje istine o zločinu, kažnjavanje zločinaca, uključivanje istinitog opisa kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava u udžbenike na svim nivoima obrazovanja, komemoracija i odavanje pošte žrtvama itd.

Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo – 17.06.2008

Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo
utorak, 17.06.2008. 13:00-14:00h
TANJUG, Međunarodni pres centar Beograd, Knez Mihailova 6, III sprat

Danas: Podaci o logorima za sada tajna

Izvor: Danas

Ukoliko policija odbije da izvrši odluku poverenika, Vlada Srbije je dužna da obezbedi izvršenje rešenja i dostavi tražene podatke, navodi Rodoljub Šabić

Postupak za naknadu štete protiv Crne Gore zbog torture u Bukovici – svedočenje Šabana Rizvanovića

Na ročištu održanom 6. juna 2008. godine pred Osnovnim sudom u Podgorici, saslušan je Šaban Rizvanović, Bošnjak iz Bukovice u čije ime je Fond za humanitarno pravo 30. oktobra 2006. godine podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Crne Gore, zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njim izvršili pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) u februaru 1993. godine.