Verovali ili ne

U toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine. Za tu poziciju se prijavila Snežana Stanojković, koja je na toj funkciji već skoro 7 godina. Njen učinak su kolege, a sada i Fond za humanitarno pravo, ocenili kao poražavajući. Tokom njenog rukovođenja Javnim tužilaštvom za ratne zločine, podignuto je svega 16 optužnica koje su rezultat vlastite istrage. U isto vreme broj zamenika tužilaca za ratne zločine je udvostručen.

Kolegijum JTRZ-a je krajem marta Visokom savetu tužilaštva uputio negativno mišljenje o kandidatkinji Snežani Stanojković za izbor na mesto tužioca u tom tužilaštvu, ukazujući da ona ne ispunjava kriterijume stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti. Za tu odluku je glasalo 7 od 10 tužilaca. Govori Nenad Golčevski, izvršni direktor FHP-a. Razgovor vodila Svetlana Lukić.

Izvor: Pescanik.net

#IzSudnice u 16: Javni časovi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo vas poziva na seriju javnih časova o suđenjima za ratne zločine u Srbiji pod nazivom #IzSudnice u 16.

Sudski postupci koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu objedinjeni u šest tematskih celina.

15. maja – Seksualno nasilje u ratu
22. maja – Folder: Kosovo
29. maja – Zločini za koje niste čuli
5. juna – Komandanti pred sudom
12. juna – Genocid pod pseudonimom
19. juna – Večna suđenja

Povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine

Pred Visokim savetom tužilaštva u toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (tužilac). Za tu poziciju se prijavila i Snežana Stanojković, koja je bila na toj funkciji sve do isteka mandata 31. maja 2023. godine, kada je nastavila da je obavlja kao vršilac funkcije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nužno da novi tužilac bude izabran u zakonskom roku, odnosno do kraja maja, kako bi se izbegli problemi koji su nastali prilikom prethodnog izbora, kada Republika Srbija nije imala tužioca 17 meseci. Tako drastično kašnjenje izbora glavnog tužioca ugrozilo je vođenje postupaka za ratne zločine, budući da zamenici tužioca za ratne zločine u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine i stupanja Stanojković na funkciju, nisu imali ovlašćenje da podižu i zastupaju optužnice ili preduzimaju bilo koje radnje u postupku.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da Snežana Stanojković ne treba da bude ponovno izabrana za glavnog javnog tužioca jer je dosadašnjim radom pokazala izuzetno loše rezultate, te nestručnost za obavljanje funkcije, što je dovelo do urušavanja kredibiliteta Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ). Mandat Stanojković obeležen je malim brojem podignutih optužnica, netransparentnim radom Tužilaštva, odsustvom komunikacije s javnošću, te ocenom kolega tužilaca da je njen rad neprofesionalan.

Hrtkovci – hronologija sećanja

Šestog maja 1992. godine u Hrtkovcima Srpska radikalna stranka održala je predizborni miting na kom je Vojislav Šešelj poručio da u Sremu nema mesta za Hrvate.

Okupljene je najpre pozdravio Blagoje Dudić ispred lokalnog odbora SRS, a potom su, pred više od hiljadu ljudi na skupu, govorili Marija Pačanin iz rumskog ogranka stranke, Milan Žilić, lokalni sekretar SRS i Vojislav Šešelj.

Šešelj je u svom govoru, između ostalog, rekao sledeće: „I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mestima među nama? Samo onim Hrvatima i njihovim porodicama koji su zajedno sa nama krvarili na frontovima.“ „[T]reba svakoj izbegloj srpskoj porodici da damo adresu jedne hrvatske porodice. Daće milicija, milicija će raditi onako kako vlast odluči, a mi ćemo uskoro biti vlast. Lepo, sve izbegle srpske porodice će doći na hrvatska vrata i zatečenim Hrvatima dati svoje adrese u Zagrebu i u drugim hrvatskim mestima. Hoće, hoće. Biće dovoljno autobusa, izvešćemo ih na granicu srpske zemlje, odatle peške neka produže, ako sami ne odu.Šešeljevo izlaganje je bilo praćeno povicima „Ustaše napolje“ i „Hrvati u Hrvatsku“.

Premalo, prekasno: Nakon 14 godina izrečena prvostepena presuda za zločine u kosovskim selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahać

Četrnaest godina nakon što je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) podiglo prvobitnu optužnicu, Viši sud u Beogradu je, 24. aprila 2024. godine, objavio prvostepenu presudu u ponovljenom postupku za ratne zločine počinjene u selima Ljubenić, Ćuška, Pavljan i Zahać tokom aprila i maja 1999 godine.

Sud je optuženog Toplicu Miladinovića, komandanta 177. vojno-teritorijalnog odreda (177. VTO) Peć, jedinice pod komandom 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Istom presudom, sud je oglasio krivim i šest pripadnika Interventnog voda iz sastava 177. VTO Peć, te osudio Predraga Vukovića na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, Abdulaha Sokića na 12 godina, Sinišu Mišića na pet godina, a Slavišu Kastratovića, Lazara Pavlovića i Bobana Bogićevića na po dve godine. Veljko Korićanin i Milan Ivanović su oslobođeni svih optužbi.

Kosovo: Objavljen izveštaj „Početak nove faze u suđenjima za ratne zločine“

Autor izveštaja Amer Alija iz FHP Kosovo kazao je da je od završetka rata kosovsko pravosuđe samo ili u saradnji sa međunarodnim sudijama osudilo za ratni zločin i zločine protiv čovečnosti 74 osobe, dok je ubijeno više od 10.000 civila.

25 GODINA OD ZLOČINA U KALUĐERSKOM LAZU

Prošlo je punih 25 godina od kako su pripadnici Vojske Savezne Republike Jugoslavije na području Kaluđerskog laza, u blizini Rožaja, ubili ukupno 22 i ranili 7 civila albanske nacionalnosti, koji su sa ratom zahvaćenog Kosova izbjegli na teritoriju Crne Gore za vrijeme NATO intervencije 1999. godine. Među ubijenima su bili djeca, žena i starci. Do danas niko za ta ubistva nije kažnjen, nije ni utvrđeno da je izvršen ratni zločin, žrtve i porodice žrtava nisu obeštećene, u Kaluđerskom lazu nema spomenika.

Akcija za ljudska prava očekuje da Vrhovni državni tužilac obezbijedi preispitivanje procesuiranja ovog zločina, da Vlada nađe način da se žrtve obeštete i da se lokalna samouprava postara da se žrtvama u Kaluđerskom lazu podigne spomenik.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST NE U NAŠE IME – 31. GODINA OD RATNOG ZLOČINA U AHMIĆIMA

Mi dolje potpisani, u povodu 31. obljetnice ratnih zločina počinjenih u Ahmićima pokraj Viteza, upućujemo javnosti zajedničku izjavu.

Ratni zločin u Ahmićima jedan je od najpoznatijih i najokrutnijih zločina na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Ujedno, to je i najveći pojedinačni zločin počinjen tijekom bošnjačko-hrvatskog sukoba u Bosni i Hercegovini. Ubijeno je 116 osoba. Dvije mjesne džamije su uništene do temelja.

U ranim jutarnjim satima, 16. travnja 1993, napad na srednjobosansko mjesto izvele su lokalne postrojbe HVO-a. Haški je sud zločine u ovom mjestu okarakterizirao zločinom protiv čovječnosti. Među ostalima, Dario Kordić je osuđen po zapovjednoj odgovornosti na 25 godina zatvora za ratne zločine počinjene u središnjoj Bosni, uključujući i Ahmiće.

Organizacije za ljudska prava iz Srbije pozivaju Vladu i predsednika Srbije da podrže Rezoluciju UN o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici

Organizacije za ljudska prava iz Srbije snažno podržavaju donošenje rezolucije Ujedinjenih nacija o proglašenju 11. jula „Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“.

Činjenice o genocidu u Srebrenici, kao i njegova pravna kvalifikacija, potvrđene su van razumne sumnje presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Prva presuda za genocid u Srebrenici izrečena je komandantu Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću u aprilu 2004. godine. Za genocid su osuđeni i Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Zdravko Tolimir, kao i tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji su osuđeni na doživotni zatvor.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Stvaranje neprijatelja

Ove godine navršava se 26 godina od izbijanja oružanog sukoba između srpske vojske i policije i Oslobodilačke vojske Kosova. Prema rezultatima istraživanja Fonda za humanitarno pravo (FHP), od početka 1998. do kraja 2000. godine, u ovom sukobu i u vezi sa sukobom, stradalo je preko 13.500 ljudi, među njima više od 10.300 civila. Sudbina i lokacije sa posmrtnim ostacima više od 1.600 osoba i dalje su nepoznati.

Uprkos javno dostupnim podacima o žrtvama i utvrđenoj odgovornosti institucija Srbije za zločine počinjene nad Albancima, svedočimo širokoj raspostranjenosti narativa koji su nastali i promovisani tokom 1980-ih i 1990-ih godina u javnom diskursu Srbije, a koji su negovani i dalje razvijani do danas. Izostaje zajedničko razumevanje prošlih događaja, dok negativne slike o drugoj strani dominiraju u javnim prostorima oba društva. U ovakvim društveno-političkim okolnostima već punih 13 godina odvijaju se pregovori o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, uz posredstvo Evropske unije. Nespremnost da se prihvati odgovornost i razreši nasleđe prošlosti, međutim, sprečava suštinsku implementaciju postignutih sporazuma i stvarni napredak u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.