Nakon 20 godina rukovođenja Fondom za humanitarno pravo (FHP), nevladine organizacije koja se bavi dokumentovanjem kršenja ljudskih prava tokom ratova širom bivše Jugoslavije, Nataša Kandić prepustila je mesto izvršne direktorke u ovom udruženju svojoj dosadašnjoj zamenici Sandri Orlović. Time je došlo do smene generacija u jednoj od najznačajnijih nevladinih organizacija u regionu, što u Srbiji nije čest slučaj.
Samim osnivanjem od strane Saveta bezbednosti UN, Haški tribunal je postao pravna činjenica. Bez obzira na protivljenje „patriotskih snaga“, Republika Srbija je sarađivala sa Tužilaštvom Haškog tribunala, predavanjem optuženih i dela tražene dokumentacije, te obezbeđivanjem svedoka. Oslobađajuće presude Gotovini, Markaču i Haradinaju neće preseći saradnju državnih organa Srbije sa Tužilaštvom Haškog tribunala, kako su tražile „patriotske snage“.
U ponedeljak 10. decembra 2012. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava, uručene su diplome drugoj generaciji polaznika Škole tranzicione pravde.
Nataša Kandić je dobitnica nagrade za mir koju je prvi put dodelio Kosovski institut za mir. Izvršni direktor Kosovskog instituta za mir, Ramadan Ilazi, je, prilikom uručivanja nagrade u Prištini 20. Novembra 2012. godine, rekao da je u pitanju priznanje za izuzetan rad na pomirenju na Balkanu.
Upravni odbor FHP-a je 8. decembra 2012. godine imenovao Sandru Orlović, dosadašnju zamenicu Nataše Kandić, za izvršnu direktorku ove nevladine organizacije. Marijana Toma, istoričarka, koja je takođe „odrasla“ u FHP-u obavljaće poziciju zamenice nove izvršne direktorke.
Srbija je pokrenula inicijativu da haški osuđenici služe kaznu u svojim zemljama. To je izneo potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić na sednici Saveta bezbednosti, a prethodno je iz Beograda poslato i pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i predsedniku Tribunala Faustu Pokaru sa istim zahtevom.
Oslobađajuća presuda Haškog tribunala ratnom komandantu OVK Ramušu Haradinaju, kao i desetak dana ranije hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Anti Gotovini, ponovo je postavila na dnevni red pitanje odgovornosti prema žrtvama ratova na području SFRJ. Na ispitu je i spremnost matičnih država da pruže adekvatne dokaze za potvrđivanje optužbe umesto naknadnog zgražavanja.
Oni se terete da su počinili zločine nad muslimanima u Višegradu od 7. juna 1992. do 10. oktobra 1994.
Žalbeno veće odbacilo je sve žalbe koje je Milan Lukić podneo, čime mu je potvrdilo prethodnu presudu iz jula 2009. – odnosno doživotnu kaznu. Današnja odluka u Hagu je konačna. Milan Lukić je presudu saslušao prelistavajući Bibliju.
Komitet protiv torture, ugovorno telo Ujedinjenih nacija kome su povereni nadzor nad poštovanjem Konvencije protiv torture kao i tumačenje njenih odredbi, doneo je Opšti komentar br.3, kojim su definisane obaveze država prema žrtvama torture. Ove obaveze podrazumevaju da države u okviru svojih pravnih sistema obezbede žrtvama pravo na restituciju, kompenzaciju, rehabilitaciju, satisfakciju, garanciju neponavljanja, ali i pravo žrtava na istinu. Iako Opšti komentari nemaju obavezujuću pravnu snagu, oni prevazilaze savetodavni karakter kada se bave tumačenjem međunarodnih normi, i određuju domašaj i sadržinu pojedinih članova Konvencije.
Po mišljenju Kandićeve, u Tribunalu se umnožavaju greške u prikupljanju dokaza i optužnicama .