Posts Written By: hlcadmin

PREDIZBORNA KAMPANJA U SRBIJI NAJVEĆA PRETNJA MIRU U REGIONU

Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.

Organizacije zahtevaju otkazivanje tribine planirane za utorak, 17. januar u Beškoj, i očekuju da se zvaničnici Republike Srbije i političke stranke trajno distanciraju od svih lica osuđenih za ratne zločine, jer u suprotnom iskazuju jasnu podršku zločinačkoj politici i apsolutno nepoštovanje žrtava ratnih zločina.

Pančić: Krajišnik Tomislav

Kada bi kič boleo, ovih bi dana mnogi jaukali; najjači bi krici dopirali iz Banjaluke, najvećeg grada u zapadnom delu Bosne i Hercegovine, ali bogme bi se orilo i sa mnogih beogradskiih adresa, pa tako i sa Andrićevog venca.

Tamo je, naime, zgrada Predsedništva Srbije, a u predsedništvu, logično, stoluje predsednik, a predsednik je, logično ili možda ipak ne, Tomislav Nikolić, a Nikolić je – to je tek logično, mada možda nije i normalno – naglašeno javno i uz počasti primio Momčila Krajišnika, građanina susedne Bosne i Hercegovine, skromnog penzionera, predstavljenog javnosti kao predstavnika nekakve „Asocijacije stvaralaca Republike Srpske“.

Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije

Dana 11. januara 2017. godine, kabinet Tomislava Nikolića potvrdio je da će se on u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenim ratnim zločincem Momčilom Krajišnikom. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.

O migovima i mitovima

Stižu avioni iz Rusije, koliko će koštati još uvek niko ne zna, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija sa „10 najmoćnijih letelica kao što su migovi u narednih 14 godina biti apsolutno prva u regionu“. Niko ne zna zašto baš u narednih 14 godina, niti je poznato kada je počelo regionalno takmičenje u naoružanju. Nejasno je jesu li letelice „najmoćnije“ i kada su polovne – jedino što se sada zna je motiv da se do njih dođe: „Da naš narod nikada više ne doživi sudbinu kakvu je doživljavao 1995. i 1999. godine“.

Pominjući godine, premijer očito misli na operaciju Oluja i vazdušnu NATO intervenciju na Srbiju, sugerišući (i nije mu prvi put) da su to događaji koji su u najvećoj meri obeležili ratnu prošlost bivše Jugoslavije. Zapravo se sugeriše da je rat u Hrvatskoj počeo i završio se Olujom, da je NATO intervencija došla niotkuda i ni zbog čega, da su Srbi ako ne jedine onda najveće žrtve ratova i da nema odgovornosti beogradskog režima Slobodana Miloševića i njemu odanih srpskih rukovodstava po okolnim zemljama za vođenje ratova devedesetih. Ništa od toga nije tačno, ali većina ljudi u Srbiji misli da se baš tako događalo. Znači, mit.

Srbija (opet) pere ruke od srebreničkog genocida

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je u Srbiji odnos prema genocidu u Srebrenici. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno parvo, i Goran Miletić, direktor za zapadni Balkan međunarodne organizacije Branioci građanskih prava.

Bilo je reči o tome zašto će u novom krivičnom zakonu Srbije biti kažnjivo negiranje genocida u Kongu, dok to isto ne važi za genocid u Srebrenici, kako se sudovi u Srbiji koji sude ratne zločine trude da se nijedan takav zločin ne poveže sa državom, kako su po zvaničnim tumačenjima za srpske ratne zločine odgovorni jedino kriminalci, o apsurdnoj tezi da bi priznavanje genocida u Srebrenici značilo da je ceo srpski narod genocidan, da li je vlast Borisa Tadića bila spremnija od Vučićeve da prizna istinu o Srebrenici, kako je zaboravljen stravični snimak na kome pripadanici paravojne jedinice Škorpioni ubijaju šestoro Srebreničana, ko finansira kampanju negiranja srebreničkog genocida, kao i o tome šta stoji iza predloga Milorada Dodika da se formira međunarodna komisija o Srebrenici.

„Splavarenjem“ do logora

Povodom objavljivanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo, o logorima Šljivovica i Mitrovo polje govore bivši logoraši Senad Jusufbegović, Amir Omerspahić i Murat Tahirović. Razgovor vodila Svetlana Lukić. PDF izveštaja

FHP: Istražiti zločine nad Bošnjacima u logorima u Srbiji

Fond za humanitarno pravo zatražio je od Tužiteljstva za ratne zločine Srbije pokretanje istrage o zločinima u logorima Šljivovica i Mitrovo polje u toj zemlji. Navode da je 800 Bošnjaka iz Žepe bilo izloženo torturi i mučenju od jula 1995. do aprila 1996. godine, a da za to još niko nije odgovarao. Tužiteljstvo je prije tri godine odbilo kaznenu prijavu Fonda, ali je kasnije utvrđeno kako ni jedan od svjedoka logoraša nikada nije saslušan.

 

Zašto nema odgovornih za torturu muškaraca iz Žepe?

Stalno su se čili jauci i plač zbog batina koje smo dobijali. Oni u izolacionim sobama bili su crni od batina.

Davali su nam kriščice hleba, konzervu ribe, poparu punu crva. Prozivani smo na ispitivanja, obično noću. Nismo smeli da gledamo kroz prozor, imali smo srpska, uzeli su nam novac… Bili smo prepušteni na milost i nemilost – ispričao je prisutnima u beogradskom Medija centru, Senad Jusufbegović, bivši zatočenik logora Šljivovica i Mitrovo Polje.

Apel protiv izbora Danice Marinković za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Dana 21. decembra 2016. godine Administrativni odbor Skupštine Srbije je kao kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio Danicu Marinković, bivšu istražnu sudiju Okružnog suda u Prištini tokom rata na Kosovu. O izboru kandidata odlučivaće Narodna skupština po hitnom postupku. Organizacije za ljudska prava ističu da brojni javno dostupni dokazi, izneti u knjigama, novinskim člancima, izveštajima (npr. onim Fonda za humanitarno pravo i Human Rights Watch), pa i tokom njenog svedočenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ukazuju da je za vreme obavljanja sudijske funkcije postupala politički pristrasno i neprofesionalno, te da je zbog toga Danica Marinković nedostojan kandidat za rad u nezavisnom državnom organu.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.