Posts Written By: hlcadmin

Aktivisti REKOM-a planiraju da popišu sve stradale u ratovima devedesetih

Koalicija za REKOM koja se zalaže za osnivanje regionalne komisije za istinu o zločinima i drugim povredama ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, najavila je izradu popisa svih žrtava u sukobima od 1991. do 2001. godine.

Beograd istražuje Mehmetaja, Priština poziva da se ne putuje u Srbiju

Politika sećanja na Operaciju Oluja i devedesete u Srbiji

Državne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Promena političke konstelacije podrazumevala je i menjanje fokusa državne politike sećanja sa antikomunizma na etnifikaciju prošlosti, dve najdominantnije prizme interpretacije prošlosti u službenoj politici sećanja Srbije od početka devedesetih godina.

Srbija: Godina negiranja ratnih zločina

U Srbiji su ove godine veličani ratni zločinci, osuđujuće presude izricane Srbima dovođenje u pitanje, a tužioci nisu podneli nijednu optužnicu protiv visokorangiranih lica za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih.

Osuđeni ratni zločinac, penzionisani general Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević je 9. maja ulicama Niša predvodio šetnju povodom Dana pobede nad fašizmom. Događaj su organizovali ruski veterani uz podršku srpskih vlasti.

Ovim Lazarevićevim učešćem na paradi samo je nastavljena praksa srpskih vlasti da ratne zločince proglašavaju herojima.

Vulin ‘vaskrsava’ ukinute vojne jedinice

Posle 13 godina Vojska Srbije ponovo vraća status brigada 63. padobranskoj i 72. za specijalne operacije. Obe su učestvovale na ratištima tokom devedesetih godina, a 2006, kada je formirana Vojska Srbije, spuštene su na rang bataljona i objedinjene u Specijalnoj brigadi.

Upravo je ratni angažman ovih jedinica potencirao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, tokom predstavljanja svoje odluke o organizacijskim promenama u Specijalnoj brigadi, poručujući da se ispravlja nepravda prema onima koji su ginuli, ali i prema „onima koje su ti heroji sačuvali“.

U Srbiji za 16 godina samo pet presuda za silovanja u ratu

Za 16 godina postojanja Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, samo šest žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji dobilo je zadovoljenje pravde. Podignuto je tek 10 optužnica, od čega je pet sudskih postupaka pravosnažno okončano – podaci su nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji.

Srbija, za razliku od Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u svoje zakonodavstvo nije uključila pravilnik Haškog tribunala koji se odnosi na dokazivanje seksualnog nasilja, ističu u FHP.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

U ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Tokom 1991. i 1992. godine, tokom sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), međunarodnu javnost su zainteresovali navodi medija i nevladinih organizacija da se u BiH rasprostranjeno vrši seksualno nasilje. S tim u vezi, domaće i međunarodne organizacije su počele da istražuju navode iz medija, dok je Savet bezbednosti UN formirao Ekspertsku komisiju u cilju istrage navoda da se seksualno nasilje „strateški koristi“ kao oružje u ratu. Izveštaj koji je podnela Ekspertska komisija uticao je na osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1993. godine i stvaranje novog pravnog okvira u odnosu na procesuiranje seksualnog nasilja.

BiH: Obustavljanje suđenja zbog smrti optuženih

Oko 20 osoba optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini preminulo je u prethodnih pet godina. Krivični postupci protiv njih su obustavljeni, a desetak predmeta je u fazi „mirovanja“ zbog bolesti optuženih.