Osnivačica Fonda za humanitarno pravo i njegova donedavna predsjednica, Nataša Kandić, sada članica Upravnog odbora ove nevladine organizacije komentira slabu reakciju političkog dijela javnosti u Srbiji na oslobađajuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Gotovinin pomirujući stav te pojašnjava važnost Inicijative REKOM.
Beograd – Država Srbija ne poštuje ni svoje žrtve ratova devedesetih, pa se tako mnogima od njih ne isplaćuju mesečne nadoknade. Porodice nestalih ne mogu da dobiju pomoć, jer država prema zakonu, koji reguliše materijalnu pomoć civilnim žrtvama rata, njih tera da svoje nestale proglase mrtvima, što je za veliki broj njih problem. Takođe, Bošnjaci iz Sandžaka ne mogu da dobiju nadoknadu, jer nisu stradali od „neprijateljskih snaga“, priča za Danas Sandra Orlović, predsednica Fonda za humanitarno pravo, u prvom intervjuu koji je dala nakon što je imenovana na to mesto umesto dugogodišnje direktorke Fonda – Nataše Kandić. Prema njenim rečima, sve značajne mere koje je Srbija preduzela u suočavanju sa prošlošću, poput Deklaracije o Srebrenici ili izvinjenja bivšeg predsednika Borisa Tadića, gledani su kroz prizmu ekonomskog pragmatizma priključenju EU, što je u kasnijim slučajevima i dokazano.
U petak, 21. decembra 2012. godine, Fond za humanitarno pravo posetili su studenti iz Preševa, Bujanovca i Prištine. Studenti su polaznici Young leaders school u organizacije Inicijative mladih za ljudska prava. Tokom studijskog boravka u Beogradu, mladi su se upoznali sa radom organizacija civilnog društva, institucija, kulturnih centara i medija.
Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za stažiste/volontere na poslovima:
a) Klasifikacija sudske dokumentacije;
b) unos sudske dokumentacije u Bazu podataka o ratnim zločinima Fonda za humanitarno pravo.
Beograd – Ne vidim nikakav problem u tome što sam se slikao sa Veselinom Šljivančaninom, rekao je za Danas Aleksandar Šapić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu i predsednik opštine Novi Beograd, koji je na svom nalogu na Tviteru postavio fotografiju na kojoj je sa osuđenikom za ratne zločine. Kao da mu to nije bilo dovoljno, Šapić je uz fotografiju napisao: „Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina“.
Politčka podrška pomirenju među građanima koji su preživeli rat na prostoru bivše Jugoslavije nije suštinska, već deklarativna, jedan je od stavova koji se mogao čuti na tribini „Politike pomirenja“ na kojoj su u utorak u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili Nataša Kandić ispred regionalne koalicije REKOM, istoričarka Sanja Petrović Todosijević i novinarBojan Tončić.
Posle 20 godina na čelu Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić više nije predsednica ove NVO koja je odigrala ve- liku ulogu u rasvetljavanju ratnih zločina. Kandićeva ostaje članica UO ove organizacije i ubuduće će voditi regionalne projekte koalicije REKOM i popis žrtava u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ. ”Još pre godinu dana sam donela odluku da upravljanje organizacijom preuzmu mladi ljudi koji su već dugo u Fondu i obavljaju značajne pozicije”, kaže Kandićeva za NIN.
Na debati o pomirenju i pravdi na prostoru bivše Jugoslavije iz ugla umjetničke i akademske zajednice, koja je danas održana u beogradskom Medija centru, poručeno je da je nivo zadovoljštine “sudskom pravdom” ispod očekivanja i da preživjelima trebaju saznanja o činjenicama kako bi doživjeli smiraj.
Beograd — Procesu pomirenja u regionu mora da prethodi procesuiranje svih ratnih zločina pred licem pravdem, a to je neophodno i radi porodica žrtava.
BEOGRAD – Vođenje širokog dijaloga na svim društvenim nivoima i traganje za putevima normalizacije odnosa posle ratova 90-ih jeste način da se nove generacije osposobe i ohrabre da prekinu lanac nasilja, mržnje, besa, osvete i osećaja krivice, poručeno je sa današnje debate o pomirenju i pravdi na kojoj su u beogradskom Medija centru učestvovali brojni pripadnici akademske i umetničke zajednice.