Srpske izbjeglice iz Hrvatske koje je nakon ‘Bljeska’ i ‘Oluje’, po dolasku na teritorij Srbije, tamošnja policija privodila i predavala paravojnim formacijama, o svojoj dvostrukoj traumi uglavnom odbijaju javno govoriti. Neki su se ipak na to odvažili
Transkript video izdanja Peščanika od 6. februara 2015. godine. Tema emisije bili su nalazi objavljeni u Dosijeu Rudnica, reakcija vlasti i izbegavanje odgovornosti za zločine koji su počinjeni na Kosovu. O ovim temama razgovarali su izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić i autorka emisije Svetlana Lukić.
Centar za evoratlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je, danas predstavljena, evaluirana baza podataka Fonda za humanitarno pravo „Kosovska knjiga pamćenja“ o ljudskim gubitcima (ukupno ukupno 13.538 ljudi – 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca) tokom sukoba na Kosovu, u kojoj su obrađeni i podaci o žrtvama NATO bombardovanja tadašnje SRJ, izuzetna naučna građa na koju zvaničnici Srbije i međunarodne zajednice moraju obratiti dužnu pažnju.
U beogradskom Medija centru danas je održana prezentacija i evaluacija Baze podataka Kosovske knjige pamćenja (KKP). Bazu podataka KKP zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo o ljudima koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Konferenciju je pratio veliki broj medija, nevladinih organizacija, domaćih i međunarodnih institucija i stručnjaka.
Predstavnici/e organizacija za ljudska prava iz Srbije (Centar za unapređivanje pravnih studija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava i Regionalni centar za manjine) u saradnji sa švedskom organizacijom Civil Rights Defenders, uspešno su završili trodnevnu posetu Briselu tokom koje su se sastali sa najistaknutijim predstavnicima Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Tokom razgovora, predstavnici/e organizacija za ljudska prava predstavili su zakonodavni okvir i stanje ljudskih prava u Srbiji sa aspekta položaja marginalizovanih grupa, Roma, pritvorenih i osuđenih lica, i utvrđivanja odgovornosti i pravde za počinjene ratne zločine tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Takođe su izrazili zabrinutost zbog pogoršanja stanja ljudskih prava, napada na medije, nezavisna tela i nevladine organizacije.
U emisiji Teška reč emitovanoj na TV Pink, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković je povodom objavljivanja Dosijea “Rudnica” negirao odgovornost za ratne zločine na Kosovu, optuživši FHP da vodi “prljavu kampanju” protiv njega lično i Vojske Srbije. General Diković je rekao da on nikada nije “planirao, niti organizovao, niti učestvovao i na bilo koji drugi način podstrekivao na vršenje ratnih zločina“.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Tomas Melia izjavio je da bi Srbija trebalo da bude srećna što ima organizacije kao što su Fond za humanitarno pravo (FHP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN), jer je za svaku vladu bitno da sluša organizacije i ljude koji objavljuju važne informacije i da preduzima mere na osnovu tih informacija.
Međunarodni sud pravde (MSP) odbio je međusobne tužbe Republike Srbije i Republike Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, utvrdivši da tokom rata na teritoriji Republike Hrvatske u periodu 1991-1995. godine ni jedna strana nije počinila genocid, ali da su nad civilima počinjeni zločini velikih razmera.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) obavestilo je javnost u petak 30. januara 2015. godine da je zatražilo od Fonda za humanitarno pravo (FHP) „celokupnu dokumentaciju o slučaju Rudnica“. TRZ navodi da je na lokaciji Rudnica do sada identifikovano 53 tela, na osnovu čega je pokrenut pretkrivični postupak, a da se dokumentacija od FHP-a traži radi daljeg prikupljanja podataka o zločinima koje su, „prema tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo, počinili pripadnici VJ i MUP-a u aprilu i maju 1999. godine“. Takođe, TRZ podseća da su u januaru 2012. godine, na osnovu provera navoda FHP-a, utvrdili da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Ljubiša Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u Dosijeu „Ljubiša Diković“.
Piše: Nataša Kandić
Da li se ombudsman Saša Janković zaverio protiv vojske ili se bavi svojim poslom – kontrolom vlasti i zaštitom građana? Ranijih godina bio je bliži nosiocima funkcija nego što je brinuo o sprovođenju zakona. Kada je ovih dana rekao da on nije bilo ko, nego da je prošao provere za najveću državnu tajnu, kliknulo mi je u glavi – on je iz „tajnih službi“. Neka je i tako, ali se u sporu oko prava na uvid u dokumenta VBA, pokazao kao nikada do sada, ubedljiv, tvrdoglav, smiren i beskompromisan.