Odluka Vrhovnog suda o ukidanju prvostepene presude u predmetu Ovčara je pravno i činjenično neutemeljena. Vrhovni sud nastavlja praksu da svaku prvostepenu presudu za ratne zločine ukine i vrati na ponovno suđenje.
Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.
Suđenje 17-orici pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovar i dobrovoljačke jedinice „Leva Supoderica“ za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prati Regionalni tim posmatrača, koji su formirali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraživačko-dokumentacioni centar, Sarajevo (BiH) i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek (Hrvatska).
Među gotovo 400 stranica jednog od udžbenika istorije za maturante gimnazija u Srbiji, može se pročitati da su Crna Gora i bh. entitet Republika Srpska “srpske države”.
Ne može se pročitati da su srpske snage u Srebrenici 1995. počinile genocid, a ostali zločini srpskih snaga u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije gotovo se i ne pominju.
“Problematični iskazi, selektivni prikaz činjenica, fokus koji odgovara srpskom nacionalizmu”, tako delove udžbenika opisuje istoričarka sa Univerziteta u Beču Jelena Đureinović.
Ona je sa Radijom Slobodna Evropa (RSE) analizirala sadržaj lekcija u knjizi izdavača Novi Logos o raspadu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i novim državama koje su nastale.
Povodom odlikovanja generala u penziji Vinka Pandurevića vojnom spomenicom, koju mu je uručio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da je Pandurević pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pravosnažno osuđen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u julu 1995. u Srebrenici, uključujući ubistva, progon i prisilno premeštanje. Ovo odlikovanje je samo jedan od primera već ustaljene prakse glorifikacije osuđenih za ratne zločine, koju državne institucije Srbije dosledno sprovode.
Tokom 2021. godine, Republika Srbija je nastavila da podržava revizionizam ratova devedesetih. Gradeći narativ o oslobodilačkim ratovima Srbije – koji svim ratovima u kojima je Srbija učestvovala tokom istorije pripisuje oslobodilački karakter – državne institucije ignorišu i minimiziraju sudski utvrđene činjenice i brojne dokaze o počinjenim zločinima u ratovima devedesetih.
Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio tri presude Prvog osnovnog suda u Beogradu kojima je dosuđena naknada štete članovima porodica ubijenih na poljoprivrednom dobru Ovčara 1991. godine i obavezao Ministarstvo odbrane Republike Srbije da isplati novčane iznose na ime naknade štete zbog smrti bliskog lica. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su ovi postupci retki primeri efikasnog suđenja u postupcima za naknadu štete, ali da su dosuđeni iznosi žrtvama neprimereno niski i da ne odgovaraju standardima koje je uspostavio Evropski sud za ljudska prava (ESLJP).
Presudom Okružnog suda u Beogradu iz 2009. godine osuđeni su pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovar i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica“ (obe u sastavu Jugoslovenske narodne armije) – Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Predrag Milojević, Goran Mugoša, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević, Saša Radak i Nada Kalaba – na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo najmanje 200 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, od kojih je identifikovano 193 lica koja su po imenu i prezimenu navedena u ovoj krivičnoj presudi. Prvostepena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu 2017. godine.
Na osnovu krivične presude, porodice ubijenih su pokrenule parnične postupke za naknadu štete zbog smrti bliskog lica protiv Ministarstva odbrane Srbije, tražeći naknade od po 2.000.000 dinara. Nacionalni sudovi su u tri dosadašnje parnice dosudili iznose u rasponu od 700.000 do 900.000 dinara za svakog tužioca pojedinačno, smatrajući dosuđene iznose adekvatnim za naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu.
FHP smatra da, uprkos tome što su sudovi usvojili tužbene zahteve i što su postupci pravnosnažno okončani u roku od dve godine, što su retki pozitivni primeri efikasnog postupanja, dosuđeni iznosi ne zadovoljavaju standard pravične naknade zbog smrti bliskog lica, odnosno navedeni iznosi su neprimereno niski i nisu u skladu sa standardima Evropskog suda za ljudska prava. Naime, u slučaju Brdar protiv Hrvatske ESLJP je dosudio naknadu od preko 23.000 EUR za nestanak člana porodice aplikanta tokom vojne akcije u Hrvatskoj u avgustu 1995. godine. Iz tog razloga FHP smatra da dosuđeni iznosi pred sudovima Srbije u ovim postupcima ni približno ne odgovaraju sumi koju je ESLJP smatrao pravičnom u istovetnoj situaciji zbog čega su se članovi porodica ubijenih obratili Ustavnom sudu Srbije kako bi ostvarili pun iznos naknade koji im pripada.
Obaveza sudova u Srbiji je da budu upoznati sa najnovijom praksom ESLJP i da postupaju u skladu sa njom. ESLJP je u pomenutoj presudi još 2018. godine dosudio nočani iznos koji je smatrao pravičnim u toj situaciji. Odluka sudova u Srbiji da dosuđuju trostruko manji iznos tužiocima u ovim postupcima govori o nespremnosti domaćih sudova da primenjuju praksu ESLJP i time obavežu Srbiju na isplatu naknade štete koja je u skladu sa međunarodnim standardima, čime bi osigurali pravične reparacije žrtvama ratnih zločina.
Izvor N1
Za 9. septembar 2021. godine na dečijem odeljenju biblioteke „Dositej Novaković“ u Negotinu bila je zakazana promocija knjige Veselina Šljivančanina „Ovo je moja zemlja ovde ja komandujem“. Iako biblioteka na kraju nije dozvolila promovisanje Šljivančaninove knjige u svojim prostorijama, i dalje ostaje pitanje da li je ratnim zločincima mesto u javnom prostoru, odnosno u ustanovama kulture u kojima pred mnogobrojnom publikom predstavljaju svoja dela u kojima se, u većini slučajeva, negiraju utvrđene činjenice o događajima iz ratova 90-tih.
Da bismo odgovorili na ovo pitanje prvo je potrebno da se podsetimo ko je Veselin Šljivančanin. Šljivančanin je tokom rata u Hrvatskoj bio major Jugoslovenske narodne armije i oficir za bezbednost 1. gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug. U predmetu koji je poznat kao „Vukovarska bolnica“ Šljivančanin je zajedno sa Miletom Mrkšićem i Miroslavom Radićem pred Haškim tribunalom optužen za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio progon Hrvata i drugih nesrba koji su se, nakon pada Vukovara, nalazili u vukovarskoj bolnici. Šljivačanin je 2003. godine uhapšen u svom stanu u Beogradu i isporučen Haškom tribunalu, a pravosnažna presuda je doneta 2009. godine. Nakon preispitivanja presude 2010. godine mu je izrečena kazna zatvora od 10 godina za pomaganje i podržavanje ubistva 194 ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara. U presudi se navodi da je Šljivančanin povukao JNA sa Ovčare, a zarobljenike prepustio teritorijalnoj odbrani i paravojnim formacijama, iako je mogao da predvidi da će oni biti ubijeni.
Srbija je i dalje daleko od stvarnog napretka u kontekstu suđenja za ratne zločine, iako se pitanje ratnih zločina nalazi u pregovaračkom Poglavlju 23, jednom od ključnih za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Standardi propisani u Poglavlju 23 podrazumevaju uspostavljanje efikasnog pravnog sistema, koji će se počivati na vladavini prava, eliminisati spoljne pritiske na pravosudni sistem i raditi na prevenciji korupcije. Takođe, naglašava se poštovanje osnovnih prava, kao i prava građana Evropske unije.
Od otkrića prve masovne grobnice u Evropi posle Drugog svetskog rata prošlo je 27 godina. Grobnica je nastala dva dana po zauzimanju Vukovara, 20. novembra 1991. godine. Tog dana u ranim jutarnjim časovima pripadnici JNA prvo su u vukovarskoj bolnici razdvojili muškarce od žena, dece i staraca.
Umesto promocije antifašizma i evropskih vrednosti ovogodišnje obeležavanje Dana pobede ponovo se pretvorilo u javno rehabilitovanje i promociju osuđenih za ratne zločine. “Besmrtni puk”, u kome je danas u Nišu bilo više stotina ljudi, predvodili su kozaci Balkanske kozačke vojske, bajkeri i nekadašnji haški osuđenik, penzionisani general Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević koji se na gradskom trgu u Nišu i obratio okupljenima.