Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa danas je izreklo presudu po žalbi koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju.
Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je izreklo osude Vojislavu Šešelj po tačkama 1, 10, i 11 Optužnice za podsticanje deportacije, progona (prisilno raseljavanje) i drugih nečovečnih dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, kao i za to što je počinio delo progona na osnovu kršenja prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti. Konkretno, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što Šešelja nije pozvalo na odgovornost za govor koji je održao u Hrtkovcima, Vojvodina (Srbija), 6. maja 1992. kojim je pozvao na proterivanje nesrpskog stanovništva.
Nepravdena haška pravda – tako komentariše presudu Vojislavu Šešelju Marko Kljajić, bivši župnik u Petrovaradinu i publicista, autor knjige o hrtkovačkom sindromu Kako je umirao moj narod.
Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
Vojislav Šešelj pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti. Presudu je izrekao Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova, i time okončao najduži proces pred Haškim tribunalom.
Naš gost je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.
U ponedeljak, 2 aprila, navršilo se tačno tri godine otkako je Alma Pecković podnela krivičnu prijavu protiv N. N. lica srpskom Tužilaštvu za ratne zločine povodom fotografije iz aprila 1992. u Bijeljini na kojoj se vidi kako jedan od pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, tzv „Arkanovih tigrova“ šutira ubijene civile, među kojima je i njena majka Ajša Šabanović.
Devetnaest godina nakon nestanka trojice braće Bitići, američkih državljana poreklom s Kosova, i dalje nema odgovora na ključno pitanje – ko je naredio njihovo ubistvo i ko je pucao u njih. Te odgovore i dalje traže njihova braća Fatos i Ilir, uz podršku američke administracije, koja ne odustaje od insistiranja da Srbija pronađe odgovorne.
U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je od 19. do 28. marta 2018. godine bila postavljena izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“. Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Autori izložbe su SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta. Izložba se oslanja na interaktivni internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999 – Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina“, i deo je stalne postavke Dokumentacionog centra Kosovo u Prištini.
Izveštaj revizora za 2017. godinu.
Srbija, i svi ostali u regionu, i te kako osećaju teške – materijalne i nematerijalne – posledice ratova. I svi smatraju da su upravo oni najveće žrtve i da su oni najviše stradali, a da su za to odgovorni “oni drugi”. Ono što svima nedostaje je empatija, saosećanje sa stradanjima i žrtvama drugih. I svest da su stradanja drugih – čak i kada u njima nisu lično učestvovali – naneta i u njihovo ime.
Sagovornik Remarkera Mirko Klarin suosnivač je Novinske agencije Sense, koja je prerasla u Centar za tranzicijsku pravdu sa sedištem u Puli; u dokumentima Ujedinjenih nacija s razlogom se navodi kao tvorac ideje o formiranju međunarodnog suda za zločine protiv čovečnosti. U dnevniku Borba, u kojem je bio dopisnik iz Brisela, te izvesno vreme i glavni i odgovorni urednik, napisao je u maju 1991: „Očigledno je da se priprema rat. Kada bi se oni koji izazivaju mržnju unapred doveli pred sud, rat bi mogao da se izbegne“. Kampanju za osnivanje suda, koju je lično vodio, zamenio je izveštavanjem i komentarisanjem događaja u Tribunalu i u vezi s njim, radom na dokumentarnim filmovima, osnivanju dokumentacionih centara koji pružaju obilje istorijske građe o zločinima u bivšoj Jugoslaviji.
