Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.
Izveštaj revizora za 2014. godinu.
„Majke Srebrenice” su neočekivano lepo dočekale premijera Srbije 11. jula 2015. godine u Potočarima – zagrlile ga i na odelo mu prikačile cvet Srebrenice, koji ne dele širokih ruku. „Ovo nije bio napad na Vučića, već na nas, na naše dostojanstvo”, rekla je uvažena Munira Subašić, pre nego što se premijer vratio u Srbiju nakon verbalnog i fizičkog napada tokom komemoracije i dženaze 136 žrtava.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se sudovi u Srbiji i Hrvatskoj odnose prema zločinima koje su počinili pripadanici vlastite nacije. Sagovornice su bile Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Vesna Teršelič, voditeljicaDocumente, Centra za suočavanje sa prošlošću iz Zagreba.
„Napad na Aleksandra Vučiča u Potočarima je za osudu, ali on ne smije biti dominantna slika današnjeg dana, kada je obilježeno 20 godina od genocida u Srebrenici“, naglašavaju analitičari u Srbiji.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.
Na plenarnoj sednici koja je održana 9. jula 2015. godine Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o obeležavanju sećanja na Srebrenicu.
Specijalni projekat RSE – „Srebrenica: Svaka fotografija je neispričana priča“, priča je o genocidu i žrtvama, ljudima iza brojeva.
U trenutku pisanja ovog teksta neizvesno je kako će izgledati konačan tekst rezolucije Saveta bezbednosti UN (SB UN) povodom dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, kao ni da li će rezolucija uopšte biti usvojena. Ali i bez uvida u konačan epilog pokušaja da se u najvažnijem međunarodnom političkom telu dostojno obeleži najveći zločin počinjen na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata, jasno je da je zvanična Srbija ponovo propustila šansu da bude na pravoj strani istorije, kao i da je o pitanju naše teške prošlosti zauzela stav koji će na međunarodnoj sceni i u svesti naših suseda ostaviti dubok i mučan trag.
