Posts Written By: hlcadmin

Povodom početka suđenja Lazaru Mutlaku za silovanje Bošnjakinje u Goraždu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Lazaru Mutlaku, nekadašnjem pripadniku Štaba Teritorijalne odbrane (TO) Srpsko Goražde koji je optužen za silovanje jedne Bošnjakinje u Goraždu, u maju 1992. godine.

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) Mutlak se tereti da je kao pripadnik čete Podkamen Štaba TO Srpsko Goražde, 25. maja 1992. godine u naselju Lozje (Goražde, BiH), sa još jednim NN pripadnikom Štaba TO Goražde, došao u kuću u kojoj se nalazila oštećena, uperio joj pištolj u glavu, odveo je u drugu sobu gde ju je silovao i seksualno zlostavljao, da bi joj zatim zapretio da će je ubiti ukoliko ikome kaže šta se dogodilo.

Iznoseći svoju odbranu, optuženi je tvrdio da nije kriv. Rekao je da je 25. maja 1992. godine ušao u prednje dvorište kuće oštećene tražeći neke delove za automobile, a da ga je ona pozvala da uđe, moleći ga da joj pomogne da napusti kuću. Tvrdi da joj je odgovorio da ne može da pomogne i da je to bila sva komunikacija sa njom.  Takođe je naveo da je od 1998. do 2010. godine živeo u Kanadi, ali da je, kada je podneo zahtev za kanadsko državljanstvo, ispitivan o ovom zločinu. Da bi izbegao probleme u svojoj porodici, priznao je i došao da odgovara u Srbiji, „da ga ne bi poslali u Sarajevo”.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji – izveštaj i diskusija

U ponedeljak, 10. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je organizovao diskusiju povodom objavljivanja izveštaja Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji. Autorka izveštaja Katarina Ristić analizirala je istorijski revizionizam o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od pada Miloševićevog režima 2000. godine do danas. O nalazima izveštaja i opštem odnosu medija u Srbiji prema ratovima devedesetih, govorile su Katarina Ristić, autorka izveštaja i istraživačica sa Univerziteta u Lajpcigu, Svetlana Lukić, novinarka i urednica portala Peščanik, i Milica Stojanović, novinarka BIRN-a. Diskusiju koja je održana u KROKODILovom Centru moderirala je izvršna direktorka FHP-a, Ivana Žanić.

Izveštaj Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji razlikuje dve faze istorijskog revizionizma u medijima od pada režima Sobodana Miloševića do danas:  (i) period do 2012. godine, koji obeležava liberalizacija medija, ali i nedostatak volje medijskih aktera da se bave sećanjem na ratove devedesetih godina; (ii) period nakon 2012. godine, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka (SNS), a mediji se okrenuli desničarskom populizmu, kada se uočava i uspon revizionističkog narativa. Autorka izveštaja navela je da mediji imaju dvojaku ulogu u stvaranju kulture sećanja – oni se mogu posmatrati kao platforma koja posreduje u različitim pogledima na prošlost, ali i kao aktivni akter sećanja.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine

U ponedeljak, 24. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine (Izveštaj). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:30 časova.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine. Međutim, obzirom da većina postupaka traje više od dve godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2021. godine.

Izveštaj je podeljen u dva dela. U prvom delu izveštaja analizirani su pojedinačni predmeti koji su trenutno u toku pred sudovima u Srbiji, dok se drugi deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

Nakon promene režima 2012. godine, novi autoritarni režim Srpske napredne stranke (SNS) stavio je politiku sećanja visoko na svoj politički dnevni red. Revizionistička istorija ratova devedesetih godina sada predstavlja primarni izvor njihove političke legitimacije. Istovremeno, nova Vlada je čvrsto stegla medije, ostavljajući samo nekoliko nezavisnih medija koji su kritični prema novoj politici sećanja. Većina režimskih medija radi u simbiozi sa režimom, aktivno doprinoseći novom revizionističkom narativu. Ovaj narativ je dodatno podržan i naglašen u tabloidima i alternativnim medijima, nudeći još radikalniju verziju prošlosti. U takvoj medijskoj sceni, akteri koji se kritički osvrću na sećanje ograničeni su na nekoliko nezavisnih medija. Istovremeno, oni su pod stalnom pretnjom i režima i tabloida.

Advokat: Okončano deset parnica za naknadu štete žrtvama ratnih zločina JNA u Hrvatskoj

Diskusija: Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

U ponedeljak 10. aprila 2023. godine, u 18 časova, Fond za humanitarno pravo u KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, Beograd) organizuje diskusiju na temu Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji.

U okviru diskusije će biti predstavljen istoimeni izveštaj, analiza istorijskog revizionizma o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od 2000. godine do danas, autorke Katarine Ristić, istraživačice sa Univerziteta u Lajpcigu.

U prvom periodu, do 2012. godine, mediji su osporavali činjenice o ratovima prvenstveno u okviru modela „spirale ćutanja“, tako što su otkrića o zločinima u javnosti obavijana zaglušujućom tišinom. Nakon 2012. godine, sa novom vlašću, dolazi do uspona revizionističkih narativa konsolidovanih unutar medija pod kontrolom države i sve većeg prisustva tabloidne štampe. U analizi se ističe da se nova, revizionistička istorija, dominantna u drugom periodu, nadograđuje na herojsko sećanje na srpsku vojsku, koje služi kao izvor nacionalnog ponosa. Tako dolazi do oživljavanja ideje srpske žrtve i odbacivanja svake odgovornosti za zločine.

Početak suđenja Dušanu Lončaru, komandantu JNA optuženom za zločin u Lovasu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Dušanu Lončaru, nekadašnjem komandantu 2. proleterske gardijske motorizovane brigade (pgmbr) JNA, optuženom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen 10. oktobra 1991. godine u Lovasu (Republika Hrvatska).

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) optuženi se tereti da je 9. oktobra 1991. godine, kao komandant 2. pgmbr JNA u činu potpukovnika, izdao naređenje  da se izvrši napad na selo Lovas i njegovo stanovništvo, u kome stoji da se glavnim snagama blokira selo i artiljerijom dejstvuje po objektima u selu, a pomoćnim snagama izvrši „čišćenje sela od pripadnika ZNG i MUP, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno“. Sutradan, 10. oktobra 1991. godine, snage pod komandom Dušana Lončara su, postupajući po njegovoj naredbi,  napale selo, ubile „najmanje 7 civila“ i zapalile više stambenih objekata.

Petnaesti dosije FHP o nekažnjenim zločinima Srpske dobrovoljačke garde

U četvrtak, 23. marta 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio 15. dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Dosije „Srpska dobrovoljačka garda“ iznosi činjenice o nastanku, strukturi i karakteristikama delovanja Srpske dobrovoljačke garde (SDG/Garda), kao i njenom učešću u zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH). Dosije je utemeljen na vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS), utvrđenim činjenicama, izjavama i svedočenjima svedoka među kojima su i bivši pripadnici Garde, kao i medijskim prilozima i izjavama svedoka koje su prikupili istraživači FHP-a. Tokom istraživanja, FHP je identifikovao 189 pripadnika SDG kojima je komandovao Željko Ražnatović Arkan, a čija se imena nalaze među prilozima u ovom Dosijeu.

Osman Osmanović osuđen na kaznu zatvora od tri i po godine

Apelacioni sud u Beogradu doneo je 26. januara 2023. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića  pravnosnažno osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri i po godine, jer je u svojstvu inspektora Stanice javne bezbednosti (SJB) Brčko nečovečno postupao prema jednom civilu srpske nacionalnosti koji je bio zatočen u logoru „Rasadnik“ u naselju Gornji Rahić (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio pritvor, u kojem se nalazi od momenta hapšenja na graničnom prelazu Sremska Rača u novembru 2019. godine, i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH, u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.

Odmah po hapšenju Osmanovića, Tužilaštvo BiH je zatražilo od Srbije njegovo izručenje i ustupanje predmeta, s obzirom na to da je Osmanović državljanin BiH i da je krivično delo izvršeno na teritoriji te zemlje, gde se nalaze i svedoci i oštećeni. Zahtev je odbijen, pa je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) 21. februara 2020. godine protiv njega podiglo optužnicu, kojom ga je optužio za nečovečno postupanje prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske (VRS) i  trojici srpskih civila koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u naselju Gornji Rahić tokom maja i juna 1992. godine.

Povodom državnog obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja

Sinoć je, osmu godinu zaredom (ne računajući 2020. godinu, kada zbog pandemije kovida 19 i proglašenog vanrednog stanja nije bilo komemoracije), održana centralna državna komemoracija povodom početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) skreće pažnju na utvrđene činjenice o ratu na Kosovu i bombardovanju SRJ, i upozorava na opasnost od istorijskog revizionizma koji sprovodi država.

Podsećamo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do 2022. godine na komemoracijama povodom početka bombardovanja govorio o hiljadama ubijenih u vazdušnim napadima NATO-a, najčešće o 2.500 žrtava. Na komemoraciji 2018. godine izjavio je da Republika Srbija ima „više od 2.000 zapisanih i dobro zapamćenih imena”. Međutim, od kako je 19. oktobra 2021. godine Skupština Srbije odbila predlog da se formira prethodno najavljena republička komisija sa zadatkom da napravi spisak žrtava bombardovanja, predsednik je prestao da pominje broj nastradalih. Spekulisanje ovim brojem nastavio je javni medijski servis RTS koji je ove godine istakao da je u NATO bombardovanju ubijeno „1.100 pripadnika vojske i policije” i „oko 2.500 civila, mada precizna lista žrtava još nije utvrđena”.