Posts Written By: hlcadmin

Markale

Trideseta je godina kako 05. februar na mapi sjećanja Sarajeva znači kratko i neporecivo – Markale. Smještena u centralnom dijelu grada, zelena pijaca koja je dobila naziv po obližnjoj tržnici građenoj u vrijeme Austro-Ugarske (Markt halle), 05. februara 1994. je bila poprište nezapamćenog masakra. Poginulo je 68 stanovnika opkoljenog Sarajeva. Skoro 200 ih je teže ili lakše ranjeno. Posljedica je to jedne minobacačke granate.

U prisustvu gradskih čelnika i sve manjeg broja preživjelih žrtava, Sarajlije se podsjećaju tog dana.

Tog dana, prije trideset godina, nije se u Sarajevu govorilo o počiniocima zločina. Sva raspoloživa vozila su prebacivala ranjene i mrtve prema gradskim bolnicama, građani su bili u stanju strašnog šoka. Uostalom, odakle bi i stigla granata, ako ne odakle i stotine hiljada razornih projektila koji su kontinuirano zasipali grad od aprila 1992.

Ratna sjećanja i selektivna amnezija

DA LI ĆE BUDUĆI VDT ABOLIRATI BIVŠE RUKOVODIOCE ZA RATNE ZLOČINE

U subotu 27. januara, Skupština Crne Gore odlučuje o izboru Vrhovnog državnog tužioca ili Vrhovne državne tužiteljke (VDT) između tri kandidata: Maje Jovanović, Suzane Mugoša i Milorada Markovića.

Od osobe koja će biti VDT zavisi da li će Crna Gora u narednih 5 godina strateški iskoračiti ka vladavini prava i uvjeriti Evropsku uniju da zaslužuje prijem u njeno članstvo, ili neće.

Imajući u vidu značaj izbora VDT za budućnost države, poslanici treba posebno da sagledaju stav kandidata prema procesuiranju ratnih zločina kao test spremnosti da procesuiraju i vrh bivše vlasti.

Debata: Decenija sećanja

U okviru projekta REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo organizuje debatu o politikama sećanja i komemorativnim praksama u postjugoslovenskim zemljama pod nazivom Decenija sećanja.

Istraživači i istraživačice će predstaviti rezultate svojih istraživanja o obeležavanju pet događaja tokom deset godina u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tokom diskusije, fokus će biti na konfliktnim narativima o istim događajima koji, umesto da s vremenom postaju manje sporni, pokazuju sve više razlika u interpretaciji sudskih činjenica. Cilj debate je zbližavanje perspektiva i osnaživanje uticaja akademske zajednice i civilnog društva u stvaranju kulture sećanja zasnovane na sudskim činjenicama i ličnim iskustvima.

Debata će se održati u hibridnom formatu 25. januara 2024. godine od 11.00 do 15.00. Otvorena je za javnost putem Zoom platforme, sa obezbeđenim simultanim prevodom, uz obaveznu registraciju na linku.

Otvoreno pismo Vladi RH i Državnom odvjetništvu RH u povodu primjene Odluke o otpisu i povratu troškova parničnog postupka

Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.

Advokat Sead Spahović o 25 godina od maskara u Račku: Napad na selo koje nije branjeno je po definiciji ratni zločin

U selu Račak, na Kosovu i Metohoiji, opština Štimlje, pre 25 godina, 15. januara 1999. godine, ubijeno je 45 Albanaca. Bio je to masakr nedužnih civila – tvrdio je Vilijam Voker. Bila je to legitimna akcija, tvrdi i danas Srbija. SR Jugoslavija je potom bombardovana. Četvrt veka kasnije ista pitanja, da li je za Račak neko odgovarao ili nema presude, kako čujemo. da li je Račak legitimna akcija, kako tvrdi Srbija, ili masakr. O tome je u Dnevniku televizije Nova govorio advokat Sead Spahović.

KONKURS za poziciju: Finansijski menadžer_ka

Lokacija: Beograd, Srbija
Puno radno vreme, rad iz kancelarije
Rok za prijavljivanje: 31. januar 2024. godine

Fondacija Fond za humanitarno pravo (FHP) raspisuje konkurs za poziciju Finansijski menadžer_ka, sa angažmanom od godinu dana, uz mogućnost produženja ugovora. Finansijski menadžer_ka upravlja finansijskim poslovanjem FHP-a i direktno je odgovoran šefici računovodstva i izvršnom direktoru.

Opis poslova

• Budžetiranje;
• Praćenje troškova;
• Izveštavanje prema donatorima i priprema tražene dokumentacije, komunikacija sa donatorima, izmene budžeta i komunikacija u vezi sa finansijskim pitanjima;
• Pregledanje i kontrola finansijskih izveštaja i prateće dokumentacije partnerskih organizacija i organizacija koje primaju pod-grantove;
• Rasporeda zarada po projektima (priprema za knjiženje);
• Raspored administrativnih troškova po projektima;
• Priprema tabela o projektnim budžetima i distribuciji sredstava;
• Priprema dokumentacije za potrebe projektne revizije;
• Oslobađanje od PDV-a za troškove na pojedinim projektima;
• Obračun urađenog posla za spoljne saradnike (prevod, lektura, transkripcija, video montaža);
• Vođenje blagajne;
• Drugi relevantni poslovi po nalogu direktora/šefice računovodstva.

Obrazovanje, veštine i znanja

• Visoka stručna sprema. Ukoliko kandidat_kinja nema visoku stručnu spremu, očekuje se da ima minimum pet godina iskustva u vođenju projekata i minimum tri godine iskustva u vođenju EU ili sličnih donatorskih projekata;
• Minimum dve godine iskustva u finansijskom vođenju projekata;
• Iskustvo u finansijskom vođenju EU projekata ili sličnih donatorskih projekata;
• Iskustvo u finansijskom izveštavanju;
• Znanje engleskog jezika;
• Napredno poznavanje rada u Microsoft Excel-u;
• Zainteresovanost za tranzicionu pravdu, ljudska prava i srodne teme.

Prednost će imati kandidati_kinje sa iskustvom rada u civilnom sektoru.

Angažman zahteva puno radno vreme i rad u kancelariji u Beogradu.

Prijave treba da sadrže biografiju (CV) i motivaciono pismo sa informacijama o razlozima za prijavu na konkurs. Prijave slati na konkurs@hlc-rdc.org najkasnije do 31. januara 2024. godine. Prijave će biti razmatrane po pristizanju, a biće kontaktirani samo oni kandidati_kinje koji uđu u uži izbor.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je vodeća nevladina organizacija koja se bavi nasleđem ratova u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih – u programima dokumentovanja, uspostavljanja pravde i memorijalizacije žrtava ratnih zločina.

„Narativ oko Kosova i brojni sukobi koji su se desili uticali na to da se društvo i mladi radikalizuju“: Da li je pomirenje Srba sa Albancima i Hrvatima moguće?

Samo ulaganjem u obrazovanje i informisanje o ratovima devedesetih može doći do pomirenja Srba sa Albancima i Hrvatima, ali do toga neće doći u skorijoj budućnosti, pošto su se mladi radikalizovali zbog stalnog zaoštravanja političkih odnosa među ovim zemljama, smatraju sagovornici Danasa.

Predmet Kalinovik: Kazna za ratno silovanje umanjena do zakonskog minimuma

Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio osuđujuću presudu protiv Dalibora Krstovića, pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS), za silovanje Bošnjakinje u Kalinoviku u avgustu 1992. godine, ali je radikalno umanjio kaznu – sa prvostepenom presudom dosuđenih devet na pet godina zatvora.

Fond za humanitarno pravo smatra da je umanjena kazna zatvora u trajanju od pet godina, što je zakonski minimum za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, krajnje neprimerena težini izvršenog dela, da se njome ne postiže svrha kažnjavanja, te da je takva kazna ponižavajuća za žrtvu. Neadekvatnim kažnjavanjem seksualnog nasilja u ratu zanemaruju se trajne posledice koje ono ima po žrtvu, žrtva se retraumatizuje, a sam zločin, kao jedan od najdestruktivnijih zločina koji se čini u ratu, minimizira se u odnosu na druge ratne zločine. Prekoračenje optužnice na štetu okrivljenog, koje Apelacioni sud navodi kao razlog za ublažavanje kazne, nije takvo da bi ta odluka bila opravdana.