Umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, pretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom.
Srbija je imala mogućnost da primeni međunarodno pravo i da istražuje i sudi za komandnu odgovornost u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi), izjavila je Ivana Žanić, izvršna direktorka nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE).
Pitanje komandne odgovornosti u ovom zločinu koji nije rešen duže od dve decenije, u fokus je vratilo novo, drugo po redu pismo specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja Agnes Kalamard (Callamard) nadležnima u Srbiji u kome se traži istraga o tom lancu.
Zvaničnici Srbije su nakon prvog pisma, 2019. godine, odgovorili da je bio izdat zahtev za pokretanje istrage protiv devet osumnjičenih u slučaju Bitići – u to vreme visokorangiranih oficira Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) – ali da je komandna odgovornost uvedena u Krivični zakonik tek 2006. godine, a da je zločin počinjen 1999. godine.
Može li nas prošlost izlečiti? Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?
Da bi se rešilo pitanje nestalih, potrebno je da Beograd i Priština otvore tajne arhive, ali i da međunarodna zajednica, posebno Evropska unija pojača pritisak na političare u Srbiji i na Kosovu.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, zajednička konferencija za novinare srpskih i albanskih porodica nestalih sa Kosova. Udruženja koja okupljaju porodice nestalih na Kosovu, srpske i albanske nacionalnosti, zajedno su na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu zatražili da domaće i međunarodne institucije učine više na rasvetljavanju sudbine njihovih najbližih.
Država Srbija ima obavezu prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi) 1999. godine, navodi se u pismu koje je dr Agnes Kalamard (Callamard), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja, uputila nadležnima u Srbiji.
Predsednik Hrvatske, ministar branitelja i predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj obeležili su 25. godišnjicu od ubistava šest srpskih civila u selu Grubori, počinjenih tokom operacije Hrvatske vojske (HV) „Oluja“.
Ljubiša Milošević je imao 23 godine kada je početkom rata 1992. odbio da ratuje i pobjegao u Srbiju, spasivši sa sobom i dvojicu drugova Bošnjaka, kaže njegova majka u ispovijesti za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) i objašnjava da je njen sin izgubio život kada je vraćen u vojsku 1995. godine.
Trebala je to biti rutinska likvidacija civila, jedna od mnogih koje je te 1992. godine izveo interventni vod prijedorske policije. Učinio im se pogodan put urezan kroz stijenu na obroncima Vlašića. Litica sa oštrim kamenjem i dubokim smrtonosnim ponorom prosto ih je mamila da baš tu zaustave autobuse u kojima je bilo 200 muškaraca koje su tog 21. augusta 1992. godine izdvojili iz konvoja kojim su vršili progon nesrpskog življa iz Prijedora.
Izveštaj revizora za 2019. godinu.