Krivična prijava protiv Svetozara Andrića

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. marta 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS. Krivična prijava je podneta zbog više zločina počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH).

Svetozar Andrić je kao komandant Birčanske brigade VRS, u čijoj su se zoni odgovornosti nalazile između ostalih i opštine Vlasenica i Zvornik, dana 28. maja 1992. godine naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika, što je za posledicu imalo odlazak više od 10.000 Bošnjaka na prostor Malog Zvornika, Kalesije, sela Snagovo i Kula Grada.

Traži se memorijal za masovne grobnice u Batajnici

Samo pet odgovora stiglo je Inicijativi mladih za ljudska prava na poziv upućen kandidatima za lokalne izbore u Beogradu da se izjasne o predlogu o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici.

Od 24 izborne liste inicijativu o Memorijalnom centru u Batajnici na mestu gde je pre 18 godina otkrivena masovna grobnica sa telima kosovskih Albanaca, podržali su Republikanska stranka, Grupa građana „Šta radite, bre“, Liberalno demokratska partija, lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković u svoje ime, navodeći da za odluku Pokreta i izborne liste „nije bilo vremena u roku do kog je odgovor tražen“, a Pokret obnove kraljevine Srbije zatražio je od Inicijative mladih „plan i činjenice vezane za izgradnju memorijalnog obeležja, kako bi u Skupštini Beograda mogli da zastupaju i njihove interese“.

Državni zločin i državno ćutanje

Punih 25 godina država Srbija se pretvara da nema nikakve veze sa otmicom u Štrpcima, pravi se da nije znala da će se zločin desiti, glumi da je učinila sve da se činjenice rasvetle, ali kao nije uspela. Prva obećanja da će zločin biti rasvetljen vlast je dala odmah nakon otmice. Od tada do danas vlasti su se menjale, a jedina konstanta u vezi sa zločinom započetim u Štrpcima upravo su obećanja. Ove godine čak ni to.

Kontekst: Prava civilnih žrtava rata

Kako države regije danas tretiraju civilne žrtve iz ratova ’90-ih? Jesu li prepoznate u zakonima i kakva su njihova prava? Kako mogu doći do priznanja statusa i eventualnog obeštećenja?

O tim pitanjima u Kontekstu govore Senida Karović, predsjednica Unije civilnih žrtava rata Federacije BiH, Eugen Jakovčić, medijski koordinator Documente i Relja Radosavljević iz Fonda za humanitarno pravo.

Štrpci: NVO traže spomenik za sve žrtve

U povodu obilježavanja 25 godina od otmice dvadeset (20) nevinih građana (18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog crnca) u stanici  Štrpci a na osnovu stečenih mogućnosti I povoljnog društvenog ambijenta, Centar za zaštitu ljudskih prava I toleranciju – Polimlje upućuje

Poziv listama za beogradske izbore da se izjasne o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici

Da li smo krivi i/ili odgovorni?

Izricanje poslednjih presuda Haškog tibunala, pre nego što je ovaj sud okončao svoj rad, pratilo je javno nadmetanje stavova o krivici i odgovonosti osuđenika i zajednica kojima pripadaju.

Dve decenije nakon završetka nasilnih oružanih sukoba, dominantni narativ u društvima bivše Jugoslavije nalaže da su zločinci iz naših redova individualno odgovorni za počinjena nedela, dok su zločini počinjeni nad pripadnicima naše zajedncie bili posledica zvaničnih politika, iza kojih su stajale konkretne osobe i građani koji su ih podržavali.

Zločin u Štrpcima – 25 godina bez pravde za žrtve

U utorak, 27. februara 2018. godine, navršava se 25 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 25 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Nils Muižnieks: Srbija ne sme da glorifikuje ratne zločince

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks za BIRN kaže da je neprihvatljivo da Srbija, ali i druge balkanske države daju javnu podršku osuđenim ratnim zločincima.

Komesar za ljudska prava Nils Muižnieks je tokom posete Beogradu za BIRN izjavio da davanje javne podrške osobama koje su osuđene za ratne zločine predstavlja uvredu za žrtve sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina.

Kocijančić: Region da reši otvorena pitanja pre ulaska u EU

Pitanje pomirenja tiče se čitavog regiona. Nedavno usvojena Strategija proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, koju je izradila Evropska komisija, jasno kaže: „Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su od suštinskog značaja za napredak zemalja u evropskim integracijama.

 Zajedno sa poboljšanom regionalnom saradnjom, dalji napori ka pomirenju su ključni za očuvanje mira i trajne stabilnosti u regionu. Sve zemlje moraju nedvosmisleno da se posvete, i rečima i delima, prevazilaženju nasleđa prošlosti, i to postizanjem pomirenja i rešavanjem otvorenih pitanja mnogo pre pristupanja EU“, ističe za Danas Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije (EK).