E-Novine: Sud je sudio po zadatku
Izvor: E-Novine
Opasno je u Srbiji baviti se ratnim zločinima. Dokazi se i prikrivaju i zamagljuju. Koštunica je bio najprecizniji – nema dokaza – a fajlovi su isečeni. Svedok bio pod pritiskom.
Izvor: E-Novine
Opasno je u Srbiji baviti se ratnim zločinima. Dokazi se i prikrivaju i zamagljuju. Koštunica je bio najprecizniji – nema dokaza – a fajlovi su isečeni. Svedok bio pod pritiskom.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i
60 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
Konferencija za štampu FHP, YIHR, YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom
Beograd, 10.decembar 2008.
Izvor: E-novine
Iako je u 2008. godini učinjen izvesni napredak hapšenjem Radovana Karadžića, Srbija još ima obavezu da pronađe Ratka Mladića, poboljša stanje ljudskih prava, naročito manjinskih. Još nije usvojen zakon o ukidanju pomoći porodicama haških optuženika, negiranju genocida u Srebrenici, protiv diskriminacije. Ovo su neke od ocena sa skupa povodom 60 godina usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, na kojem su učestvovali predstavnici nekoliko nevladinih organizacija.
Izvor: H-Alter
Fond za humanitarno pravo, Istraživačko-dokumentacioni centar i Documenta zastupaju ideju o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM)
U oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u razdoblju 1991. – 1995. i 1998. – 2000. godine stradalo je najmanje 120.000 ljudi i još uvijek nije razjašnjena sudbina 17.158 nestalih.
Izveštaj sa suđenja – 1. oktobar 2008.
Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, 1. oktobra 2008. godine održano je ročište po tužbi za naknadu štete koju je FHP 20. novembra 2007. godine podneo protiv Republike Srbije u ime dvanaest bivših logoraša logora Begejci i Sremska Mitrovica [Vojvodini], zbog odgovornosti države za nezakonit pritvor i torturu koju su nad njima izvršili pripadnici JNA i MUP-a Republike Srbije. Na ročištu su saslušani bivši logoraši Ana Jurković, Bojan Tešanović i Zvonko Ragač
U oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u periodu 1991-1995. i 1998 -2000. godine, stradalo je najmanje 120.000 ljudi i još uvek nije razjašnjena sudbina 17.158 nestalih. Odgovornim po komandnoj odgovornosti i neposrednim počiniocima ratnih zločina sudi se pred Međunarodnim krivičnim tribunalom [Haški tribunal], međunarodnim sudskim većima na Kosovu, Sudom BiH, i nacionalnim sudovima, u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Do sada je osuđeno 250 optuženih, koji izdržavaju zatvorske kazne, dok je oko 400 Srba u Hrvatskoj osuđeno u odsustvu. Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje 23.orici optuženih a u državama bivše Jugoslavije za ratne zločine odgovara oko 200 optuženih. Jedno suđenje pred Haškim tribunalom prosečno traje dve godine, dok na nacionalnom nivou ima slučajeva da postupak traje i nekoliko godina. To se događa u Hrvatskoj (slučaj Koranski most i slučaj Lovas-suđenje u odsustvu], u Srbiji i na Kosovu, u slučajevima ponovljenih suđenja [slučaj Ovčara – Srbija i slučaj Lapska grupa -Kosovo].
Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. novembra 2006. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime 19 žena i maloletnika iz Vukovara, državljana Hrvatske koje su u novembru 1991. godine, nakon pada Vukovara, pripadnici JNA zatvorili u logore ”Begejci” i KPZ ”Sremska Mitrovica” u Vojvodini. Nad zarobljenim civilima je svakodnevno vršena tortura, a uslovi života u logorima su bili nehumani.
Vlada Republike Srbije ozbiljno ograničava uspostavljanje vladavine prava time što ne hapsi haške optuženike koji se skrivaju u Srbiji, što ne sprovodi reforme u policiji, vojsci i bezbednosnim službama, što utiče na tužilaštvo za ratne zločine da sprečava utvrđivanje istine u vezi sa učešćem institucija Srbije
Povodom posete američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina, Džona Klinta Vilijamsona
Fond za humanitarno pravo (FHP) traži od Tužilaštva za ratne zločine da pokrene predkrivični postupak u vezi sa počinjenim ratnim zločinima u Antinu u Hrvatskoj, nakon uspostavljanja srpske (JNA) kontrole na teritoriji istočne Slavonije, u avgustu 1991. godine, ukazujući da ima indicija da su te zločine počinili pripadnici dobrovoljačkih jedinica iz Srbije, «šešeljevci» i drugi, među kojima preživeli svedoci spominju i potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.