Dođete li ikada u Čapljinu i odlučite li iz nekog razloga posjetiti Dretelj, malo i mirno mjesto, udaljeno jedva kilometar i po od centra grada, proći ćete pored niskih baraka, hangara za skladištenje nafte i podzemnih tunela, koje je tokom pedesetih i šezdesetih godina XX vijeka gradila Jugoslovenska narodna armija. Tokom posljednjeg rata, u njima se nalazio jedan od najzloglasnijih koncentracijskih logora tzv. Hrvatske republike Herceg-Bosne kroz koji je prema zvaničnim podacima prošlo oko dvije stotine ljudi srpske nacionalnosti, te negdje oko četiri hiljade Bošnjaka, Muslimana. Koliko mi je poznato, kompleks bivšeg logora, barem formalno, danas pripada firmi „Operator – Terminali Federacije d.o.o.“.
Ratni zločin u Škabrnji tri decenije posle: Dobrodošli u živo selo
Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza
“Vidiš ove kuće, to je selo iz kog su nas napadali, sve je tako blizu”, prijatelj mi desnom rukom pokazuje zelene predele dok me vozi u Škabrnju, selo 15 minuta vožnje udaljeno od Zadra u Hrvatskoj.
