Dokumentovane činjenice pokazuju da zločin u Dubravi nije bio posledica ratnog haosa, već organizovanog delovanja državnih organa Republike Srbije. Ubistva zatvorenika nisu okončana u Dubravi, već su nastavljena i nakon prebacivanja preživelih u druge zatvore.

Udruženje Centar za istinu, pravdu i sećanje iz Prijepolja podnelo je Predsedniku Opštine Prijepolje, Skupštini Opštine Prijepolje i Opštinskom veću Prijepolja 28. maja 2026. godine inicijativu za izmene i dopune table sa imenima žrtava otmice u Štrpcima od 27. februara 1993. godine, u okviru postojećeg spomen-obeležja u Prijepolju. Inicijativu je podržalo 17 organizacija i pojedinaca iz regiona.

Odluka predsednice Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove da odbije zahtev Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga predstavlja važnu potvrdu da ni teško zdravstveno stanje osuđenog za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine ne može automatski poništiti svrhu kažnjavanja za najteže međunarodne zločine.

Od prve optužnice za ratne zločine u selu Ćuška, preko izmenjenih, do poslednje jedinstvene i izmenjene optužnice od 10. januara 2024. godine, kojom su spojeni zločini koje su počinili pripadnici 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć u selima Ljubenić, Pavljane i Zahać, prošlo je 14 godina.

U 2025. godini Fond za humanitarno pravo (FHP) pratio je sva suđenja pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, ukupno 27 predmeta. Tokom godine zakazano je 107 pretresa, a održano svega 66. Zbog nepojavljivanja okrivljenih nije održano šest ročišta, a četiri ročišta nisu održana zbog nepojavljivanja njihovih branilaca. Zbog nepristupanja svedoka odloženo je 12, dok je osam ročišta otkazano iz razloga koji nisu poznati FHP-u i javnosti. Među razlozima za odlaganje zabeleženi su i zahtevi odbrane za izuzeće sudskog veća, kao i zahtevi za upoznavanje sa predmetom, o čemu će više biti reči u analizi pojedinačnih predmeta.

Revizija projekta REKOM nedvosmisleno potvrđuje da je projekat realizovan bez ijedne nepravilnosti u aktivnostima i trošenju sredstava, i bez bilo kakvog odstupanja od ugovornih i finansijskih pravila.

Publikacija Budućnost prošlosti donosi diskusije sa XVII REKOM Foruma, koje pokazuju da postojeći mehanizmi tranzicione pravde nisu doveli do društvenih promena.

S obzirom na razlike u broju ekshumiranih prema arheološkoj evidenciji i po obdukciji, u masovnim grobnicama u Srbiji nađeno je najmanje 960 kosovskih Albanaca. Njihov identitet je utvrđen DNK analizom koju su sprovodili eksperti Međunarodne komisije za nestala lica, a u prvih nekoliko slučajeva Nacionalni institut za toksikologiju iz Madrida.

Podaci prikazani na izložbi „Masakri na Kosovu 1998–1999“ u više slučajeva daju netačnu sliku zločina. To nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog neznanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz Baze podataka Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) prikupili su podatke i objavili poimenični popis žrtava stradalih tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema tim podacima, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 755 osoba: 450 civila i 305 pripadnika oružanih snaga.

Otvoreno pismo Nataše Kandić i Vesne Teršelič direktoru N1 Hrvatska: Novinarstvo koje pravomoćno osuđenog ratnog zločinca naziva herojem nije pogreška u formulaciji, nego ozbiljan profesionalni i etički promašaj.

Fond za humanitarno pravo najoštrije osuđuje izjavu potpredsednika Skupštine AP Vojvodina Nemanje Zavišića da su „svi Hrvati jesu ustaše“.  Izjava koju je Zavišić podelio na svom Fejsbuk profilu predstavlja govor mržnje i kršenje Zakona o zabrani diskriminacije, podstiče neprijateljstvo i stigmatizuje čitavu zajednicu.

Danas se navršavaju trideset i tri godine od otmice putnika na železničkoj stanici u Štrpcima kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) iz voza broj 671 koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar, izveli 20 putnika i potom ih ubili. Više od tri decenije porodice žrtava čekaju na pravdu pred pravosuđem Republike Srbije i tragaju za posmrtnim ostacima svojih najbližih.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 26. februara 2026. godine prvostepenu presudu kojom je Đeljoš Krasnići (Gjelosh Krasniqi) nekadašnji pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, oglašen krivim za ubistvo tri i ranjavanje jednog civila srpske nacionalnosti 19. juna 1999. godine u selu Belo Polje (Bellopojë) kod Peći čime je učinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Krasnići je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Postupak je vođen u odsustvu okrivljenog

Društvo koje mjesta stradanja pretvara u turističke sadržaje bez jasnog priznanja zločina pristaje da nasilje nad ženama bude potisnuto i zaboravljeno.

Kosovsko specijalno tužilaštvo je, uoči obeležavanja 27. godišnjice ubistva najmanje 42 Albanaca – među kojima su bili jedna žena i jedno dete – u selu Račak kod Uroševca, podiglo optužnicu protiv 21 pripadnika 243. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije i MUP-a Republike Srbije. Optuženima će se suditi pred Osnovnim sudom u Prištini u odsustvu.

Autor: Nataša Kandić

Prema mišljenju FHP-a, presuda i zatvorska kazna Jovanu Radanu obeshrabriće žrtve silovanja da prijave ratni zločin, i da se pojave u sudnici, oči u oči sa okrivljenim, za čije porodične prilike sudije imaju više razumevanja nego za traume i pogaženo dostojanstvo žrtve silovanja.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 20. novembra 2025. godine prvostepenu presudu kojom je Milenka Karlicu i Željka Novakovića oslobodilo optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u zaseocima Aliki i Ekići sela Maslovare u junu 1992. godine.

FHP smatra da izrečene kazne od pet do deset godina zatvora nisu pravične u odnosu na težinu zločina i odgovornost okrivljenih, koji su počinili jedan od najtežih ratnih zločina nad civilima bošnjačke nacionalnosti, državljanima SRJ.