Kosovsko specijalno tužilaštvo je, uoči obeležavanja 27. godišnjice ubistva najmanje 42 Albanaca – među kojima su bili jedna žena i jedno dete – u selu Račak kod Uroševca, podiglo optužnicu protiv 21 pripadnika 243. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije i MUP-a Republike Srbije. Optuženima će se suditi pred Osnovnim sudom u Prištini u odsustvu.

Autor: Nataša Kandić

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost na ozbiljne rizike koje nosi zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine za 14. januar, na kojoj će se razmatrati izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri.

Viši sud u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine doneo je 10. decembra 2025. godine presudu kojom je Krunoslava Fehira proglasilo krivim za pripadništvo grupi Branimirovoj osječkoj bojni (BOB) koja je otimala, mučila i ubijala srpske civile 1991. godine u Osijeku. Osuđen je na šest meseci zatvora, koliko je bio u pritvoru.

Prema mišljenju FHP-a, presuda i zatvorska kazna Jovanu Radanu obeshrabriće žrtve silovanja da prijave ratni zločin, i da se pojave u sudnici, oči u oči sa okrivljenim, za čije porodične prilike sudije imaju više razumevanja nego za traume i pogaženo dostojanstvo žrtve silovanja.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 20. novembra 2025. godine prvostepenu presudu kojom je Milenka Karlicu i Željka Novakovića oslobodilo optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u zaseocima Aliki i Ekići sela Maslovare u junu 1992. godine.

Izveštaj Evropske komisije ukazuje da Srbija nastavlja da toleriše glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca u javnom i političkom prostoru.

Sahrana Nebojše Pavkovića, pravosnažno osuđenog za zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine, u Aleji zaslužnih građana u Beogradu predstavlja otvoreno poricanje sudski utvrđenih činjenica i ruganje žrtvama.

FHP smatra da izrečene kazne od pet do deset godina zatvora nisu pravične u odnosu na težinu zločina i odgovornost okrivljenih, koji su počinili jedan od najtežih ratnih zločina nad civilima bošnjačke nacionalnosti, državljanima SRJ.

Christian Axboe Nielsen:

Moramo se zapitati: kako bi ova regija i svet danas izgledali bez Haškog tribunala – bez presuda, bez istraživanja, bez otkrivenih masovnih grobnica? Tribunal nije doneo kraj priče, ali je otvorio prostor za istinu i odgovornost.