Međunarodni dan nestalih, 30. avgusta 2026. godine, u zemljama nekadašnje Jugoslavije obeležen je uglavnom kao protokolarna obaveza. Deklarativnu brigu za sve nestale nisu pratili zajednički zahtevi, dogovor o saradnji niti pristup arhivskoj građi koju države tretiraju kao pitanje „nacionalnog interesa“.

Smrt Ratka Mladića ponovo je otvorila pitanje odnosa prema ratnoj prošlosti, presudama Haškog tribunala i žrtvama zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava, ocijenila je u emisiji BHT1 uživo da reakcije u Srbiji i Republici Srpskoj pokazuju da proces suočavanja s prošlošću nije završen.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava, kazala je za N1 nakon smrti Ratka Mladića da se time ne zatvara poglavlje ratova devedesetih. Iza njegovog suđenja ostaju hiljade presuđenih činjenica i desetine hiljada dokaznih predmeta koje će, kaže, proučavati generacije.Istovremeno je upozorila na način na koji se o Mladiću govori u Srbiji, posebno na posljedice višegodišnje propagande među mladima.

Vest o smrti Ratka Mladića izazvala je različite reakcije unutar BiH i u Srbiji – od podsećanja na presude, do veličanja njegove uloge tokom rata.

Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva studente_kinje i mlade profesionalce_ke da se prijave za učešće na seminaru posvećenom istraživanju ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava počinjenih tokom ratova 1990-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

Seminar će biti održan od 24. do 27. septembra 2026. godine u Beogradu.

Informacija o mogućoj masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra/Kalludër e Vogël, u opštini Zubin Potok na Kosovu, javno je dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni list na albanskom jeziku Zëri objavio tekst i izjavu Srbina Ranka Tepavca o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mala Kaludra/Kalludër e Vogël. Izjavu je dao istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.

Presudom Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), koje su činili sudije Alphons Orie, Uldis Kinis i Elisabeth Gwaunza, izrečenom 15. aprila 2011. godine, optuženi generali Hrvatske vojske – Ante Gotovina i Mladen Markač jednoglasno su proglašeni krivima za učešće u Udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) u okviru kojeg su počinjena sledeća krivična dela: progoni na političkim, verskim i rasnim osnovama, ubistva, nečovečna dela, pljačke, bezobzirno razaranje i okrutno postupanje, kvalifikovano i kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Ante Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je optuženi Ivan Čermak oslobođen po svim tačkama optužnice.

Žalbeno veće MKSJ je 16.novembra 2012. godine poništilo osuđujuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u vojnoj akciji „Oluja“, preduzetoj s legitimnim ciljem uspotavljanja kontrole na području Krajine i suvereniteta na celoj teritorji Republike Hrvatske. Tom presudom, Žalbeno veće nije oslobodilo  Republiku Hrvatsku obaveze  da procesuira počinioce čiji je identitet utvrdilo Raspravno veće,  kao i  da istraži i kazni počinoce ratnih zločina koji nisu bili deo predmeta Tužitelj protiv Ante Gotovine i Mladena Markača.

U znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, nevladine organizacije, fondacije, umetnice i umetnici i ove godine obeležavaju 11. jul programom pod krilaticom „Ljudi pamte ljude“. Kroz niz događaja koji će biti organizovani u Beogradu i Novom Sadu od 9. do 11. jula pozivamo građane i građanke na poštovanje dostojanstva žrtava genocida, čuvanje i širenje činjenica i znanja o žrtvama, a posebno na čuvanje sećanja na imena i živote 8372 onih kojih više nema.

Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu potvrdilo je 5. juna 2026. godine prvostepenu presudu u predmetu Vukovar-Proleterska, kojom je Jovan Radan, bivši pripadnik srpske Teritorijalne odbrane, osuđen na sedam godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva – silovanja žene u Vukovaru tokom oktobra i novembra 1991. godine.

Fond za humanitarno pravo vas poziva na predstavljanje publikacije „RESOLUTION 808 – Inside the Yugoslavia Tribunal“, autora Jorie Horsthuis i Martina Lombezzija, koja će biti održana 9. jula 2026. godine u 17 časova u Evropskoj kući (ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine, Beograd).

Dokumentovane činjenice pokazuju da zločin u Dubravi nije bio posledica ratnog haosa, već organizovanog delovanja državnih organa Republike Srbije. Ubistva zatvorenika nisu okončana u Dubravi, već su nastavljena i nakon prebacivanja preživelih u druge zatvore.

Udruženje Centar za istinu, pravdu i sećanje iz Prijepolja podnelo je Predsedniku Opštine Prijepolje, Skupštini Opštine Prijepolje i Opštinskom veću Prijepolja 28. maja 2026. godine inicijativu za izmene i dopune table sa imenima žrtava otmice u Štrpcima od 27. februara 1993. godine, u okviru postojećeg spomen-obeležja u Prijepolju. Inicijativu je podržalo 17 organizacija i pojedinaca iz regiona.

Odluka predsednice Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove da odbije zahtev Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga predstavlja važnu potvrdu da ni teško zdravstveno stanje osuđenog za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine ne može automatski poništiti svrhu kažnjavanja za najteže međunarodne zločine.

Od prve optužnice za ratne zločine u selu Ćuška, preko izmenjenih, do poslednje jedinstvene i izmenjene optužnice od 10. januara 2024. godine, kojom su spojeni zločini koje su počinili pripadnici 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć u selima Ljubenić, Pavljane i Zahać, prošlo je 14 godina.

Revizija projekta REKOM nedvosmisleno potvrđuje da je projekat realizovan bez ijedne nepravilnosti u aktivnostima i trošenju sredstava, i bez bilo kakvog odstupanja od ugovornih i finansijskih pravila.

Publikacija Budućnost prošlosti donosi diskusije sa XVII REKOM Foruma, koje pokazuju da postojeći mehanizmi tranzicione pravde nisu doveli do društvenih promena.

Podaci prikazani na izložbi „Masakri na Kosovu 1998–1999“ u više slučajeva daju netačnu sliku zločina. To nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog neznanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz Baze podataka Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo.