Povodom Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, koji se obeležava 19. juna, Fond za humanitarno pravo ukazuje na to da je procesuiranje seksualnog nasilja počinjenog u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije pred sudovima u Srbiji i dalje izuzetno ograničeno i nesrazmerno rasprostranjenosti i težini ovog zločina.
Tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji seksualno nasilje sistematski je korišćeno kao sredstvo zastrašivanja civilnog stanovništva i uspostavljanja kontrole nad teritorijama. Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, ali se procene kreću od najmanje 20.000 do više desetina hiljada žena koje su preživele silovanje i druge oblike seksualnog nasilja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2015. godine 19. jun Međunarodnim danom borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, u znak sećanja na usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1820 od 19. juna 2008. godine. Ovom rezolucijom potvrđeno je da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati ratni zločin, zločin protiv čovečnosti ili element genocida, dok je državama nametnuta obaveza da procesuiraju odgovorne i obezbede žrtvama pristup pravdi.
Uprkos tome, seksualno nasilje u ratu i dalje nije među prioritetima domaćeg pravosuđa. Tokom 23 godine rada Tužilaštva za ratne zločine podignuto je svega 13 optužnica protiv 29 lica za krivična dela koja uključuju seksualno nasilje, što čini samo 11% svih optužnica. Poređenja radi, 48% svih optuženih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) optuženo je i za seksualno nasilje. Dodatno, samo pet optužnica odnosilo se isključivo na seksualno nasilje u ratu – u predmetima Brčko, Kalinovik, Bratunac II, Goražde i Vukovar-Proleterska.
Iako je revidiranom Tužilačkom strategijom za procesuiranje ratnih zločina (2022-2026) seksualno nasilje označeno kao prioritet, navedenih pet optužnica podignute su u periodu između 2018. i 2023. godine, kada je prethodnom Tužilačkom strategijom bilo predviđeno intenziviranje rada na ovim predmetima. Nakon podizanja optužnice u predmetu Vukovar-Proleterska 2023. godine, nije bilo novih optužnica za seksualno nasilje.
Dodatni problem predstavlja neadekvatna pravna kvalifikacija dela. U više predmeta radnje seksualnog nasilja tretirane su kao nečovečno postupanje ili su u potpunosti zanemarene kao samostalni oblici ratnog zločina, uprkos međunarodnim standardima u procesuiranju seksualnog nasilja u sukobima.
Pred sudovima u Srbiji pravnosnažno je okončano 11 postupaka koji obuhvataju seksualno nasilje u ratu. Predmet Vukovar-Proleterska, u kome je Jovan Radan prvostepeno osuđen na sedam godina zatvora za silovanje 1991. godine u Vukovaru, trenutno je u fazi žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu. U predmetu Ćuška/Qushk nakon smrti okrivljenog Srećka Popovića silovanje je izbačeno iz optužnice. Od ukupno 11 pravnosnažnih presuda, osam je osuđujućih, a 12 lica je pravnosnažno osuđeno. Nasuprot tome, u tri oslobađajuće presude pravnosnažno je oslobođeno 13 lica. Imajući u vidu razmere seksualnog nasilja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji takva statistika je poražavajuća.
Posebnu zabrinutost izaziva kaznena politika domaćih sudova. U predmetima koji su se odnosili isključivo na seksualno nasilje izricane su kazne zatvora od pet do osam godina. Sudovi su pritom kao olakšavajuće okolnosti cenili protek vremena i porodične prilike optuženih, dok težina zločina i posledice koje seksualno nasilje ostavlja na žrtve nisu uvek bile adekvatno vrednovane. Imajući u vidu da se radi o jednom od najtežih oblika nasilja počinjenih tokom rata, takva kaznena politika umanjuje ozbiljnost zločina i šalje poruku koja može dodatno obeshrabriti žrtve da prijave pretrpljeno nasilje.
Dodatni problem predstavlja činjenica da nijednoj oštećenoj u postupku za seksualno nasilje nije dosuđen imovinskopravni zahtev u okviru krivičnog postupka. Sudovi žrtve upućuju da naknadu štete ostvaruju u parničnom postupku, čime se odlaže ostvarivanje njihovih prava, stvaraju dodatni troškovi i povećava rizik od retraumatizacije budući da moraju da se odreknu i zaštitnih mera.
Imajući u vidu sve navedeno, Fond za humanitarno pravo poziva Javno tužilaštvo za ratne zločine da intenzivira istrage i procesuiranje seksualnog nasilja u ratu, uz primenu međunarodnih standarda i prakse MKSJ-a, kao i sudove da izriču kazne koje odgovaraju težini zločina i odlučuju o imovinskopravnim zahtevima u okviru krivičnih postupaka. Posle više od dve decenije od osnivanja specijalizovanih pravosudnih institucija za ratne zločine, rezultati ostvareni u procesuiranju seksualnog nasilja ne predstavljaju pravdu niti ukazuju na sistemsko i kontinuirano rešavanje ovakvih predmeta, već na razmere nekažnjivosti koja i dalje traje.
