Podaci prikazani na izložbi „Masakri na Kosovu 1998–1999“ u više slučajeva daju netačnu sliku zločina. To nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog neznanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz Baze podataka Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo.
U zatvoru Dubrava nisu ubijena „naoružana lica“, kako je prikazano na tabli izložbe. U Dubravi su ubijeni albanski zatvorenici. Neki od njih su pre hapšenja bili pripadnici OVK, ali u trenutku ubistva nisu bili borci. Bili su lica lišena slobode, pod potpunom kontrolom srpskih vlasti, i kao takvi imali status zaštićenih lica prema Ženevskim konvencijama. Njihov raniji status pripadnika OVK relevantan je za posthumno državno priznanje i materijalne reparacije porodicama, a ne za kvalifikaciju okolnosti u kojima su ubijeni.
Ista greška napravljena je i u prikazu Meje. Među ubijenima je bilo muškaraca i koji su pre toga bili pripadnici OVK, ali su 27. aprila izdvojeni iz kolone proteranih civila, bili su nenaoružani, bez uniformi i pod kontrolom srpskih snaga. U tim okolnostima oni nisu „naoružana lica“, već žrtve ratnog zločina.
Organizatori izložbe pokazuju da ne poznaju ni sudski utvrđene činjenice o Račku. U transkriptu sa suđenja Slobodanu Miloševiću navodi se da je Shukri Buja govorio o devet pripadnika OVK koji su poginuli u borbi 15. januara 1999., što je odvojeno od ubistva civila u Račku.
Zato je netačno i neprofesionalno iz činjenice da je neko ranije bio pripadnik OVK izvoditi zaključak da je ubijen kao borac. U Bazi podataka FHP i FHPK status pripadnosti i okolnosti smrti nisu isto. Upravo neznanje te razlike dovelo je do toga da organizatori izložbe u Dubravi prikažu 48 ubijenih zatvorenika kao „naoružana lica“, čime su suštinski falsifikovali prirodu zločina.
Posebno je problematično što Shkëlzen Gashi pokušava da odgovornost za te greške prebaci na Fond za humanitarno pravo. To nije samo pogrešno, nego predstavlja pokušaj da se obesmisli najpouzdanija baza podataka o žrtvama rata na Kosovu.
Baza podataka FHP i FHPK, sa više od 8.500 evidentiranih albanskih žrtava ratnih zločina, ocenjena je u nezavisnoj evaluaciji godine kao najpotpunija i najpouzdanija baza podataka ove vrste. Evaluaciju su sproveli međunarodni stručnjaci, uključujući Patricka Balla i britanskog profesora Michaela Spagata.
Treba podsetiti i da su isti autori pre dve godine objavili knjigu „Masakri na Kosovu“, koja takođe sadrži brojne greške i u više prikaza nije u skladu sa sudski utvrđenim činjenicama. Sada se isti obrazac ponavlja na izložbi postavljenoj u javnom prostoru: netačni podaci, zasnovani na neznanju i bez odgovornosti prema žrtvama.
Zato smatramo da izložbu, u njenom sadašnjem obliku, treba ukloniti iz javnog prostora. Istovremeno, neophodno je da se prekine sa proizvoljnim i nestručnim prikazivanjem zločina i sudbina žrtava. Netačno predstavljanje činjenica ne doprinosi kulturi sećanja, već je narušava, relativizuje zločine i ozbiljno ugrožava dostojanstvo ubijenih i njihovih porodica.
