Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je 20. avgusta 2026. godine svoje komentare u okviru inicijative za izradu nove Strategije Evropske unije o pravima žrtava. FHP smatra da bi Strategija u narednom periodu trebalo da bude usmerena na prevazilaženje jaza između formalno garantovanih prava i njihove delotvorne primene u praksi. To je posebno važno za žrtve ratnih zločina i seksualnog nasilja povezanog sa oružanim sukobima, čije potrebe često traju decenijama nakon izvršenja zločina i ne mogu se zadovoljiti isključivo kroz njihovu ulogu svedoka-oštećenih u krivičnim postupcima.
Prvo, pristup naknadi štete mora biti delotvoran u praksi. U Srbiji nijedna žrtva ratnog zločina nikada nije ostvarila naknadu štete u okviru krivičnog postupka. Žrtve se po pravilu upućuju na zasebne parnične postupke, čime se postupak produžava, stvaraju dodatni troškovi i žrtve izlažu ponovnoj viktimizaciji. To je naročito problematično za žrtve seksualnog nasilja povezanog sa oružanim sukobima, koje u krivičnom postupku mogu koristiti mere zaštite koje im nisu dostupne u kasnijem parničnom postupku.
Drugo, žrtvama je potrebna kontinuirana i individualizovana podrška tokom čitavog postupka. Nadležni organi trebalo bi da obezbede redovno informisanje o toku predmeta, pristup pravnoj pomoći, psihološku i emocionalnu podršku, kao i pripremu za svedočenje. Posebne mere zaštite potrebne su žrtvama seksualnog nasilja i osobama koje trpe dugoročne posledice traume, uključujući sistematsko prepoznavanje njihovog statusa posebno osetljivih žrtava, zaštitu od ponižavajućeg ili zastrašujućeg ispitivanja i mere kojima se sprečava otkrivanje ili korišćenje nerelevantnih podataka o njihovom ranijem seksualnom ponašanju.
Najzad, pristup programima podrške žrtvama mora biti inkluzivan i sveobuhvatan. U Srbiji su mnogi preživeli ratnog nasilja i članovi porodica ubijenih ili nestalih i dalje isključeni iz postojećih programa podrške žrtvama zbog restriktivnih zakonskih definicija koje nisu usklađene sa međunarodnim standardima ili zbog uslova koji se odnose na državljanstvo i prebivalište žrtava. Čak i kada je status žrtve priznat, podrška je uglavnom ograničena, dok specijalizovane usluge rehabilitacije, psihološke podrške, savetovanja i socijalne inkluzije po pravilu nisu dostupne.
Nova Strategija trebalo bi da podstakne države članice i zemlje kandidate da:
- obezbede da naknada štete može biti utvrđena i izvršena bez potrebe da žrtve pokreću zasebne postupke;
- ojačaju institucionalni nadzor i odgovornost kroz redovne procene učinka, obavezne specijalizovane obuke zasnovane na razumevanju traume i jasne protokole za prepoznavanje posebno osetljivih žrtava; i
- obezbede da sve žrtve teških međunarodnih zločina imaju pristup uslugama podrške, rehabilitaciji, psihološkoj pomoći i merama reparacije, bez obzira na državljanstvo, mesto prebivališta ili njihov trenutni pravni status.
