Ko će biti novi tužilac za ratne zločine Srbije?

Skupština Srbije u četvrtak 11. maja započinje novo zasedanje na kome će se, između ostalog, birati i novi tužilac za ratne zločine. Na listi kandidata koje je Vlada Srbije dostavila parlamentu su Snežana Stanojković, zamenica tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, i Milan Petrović aktuelni rukovodilac tog tužilaštva. Funkcija tužioca za ratne zločine upražnjena je od 1. januara 2016., odnosno godinu i pet meseci, kada je posle više od decenije penzionisan Vladimir Vukčević.

Milica Kostić, koja je u nevladinoj organizaciji Fond za humanitarno pravo zadužena za pravna pitanja, kaže da se s obzirom na predložene kandidate ne mogu imati velika očekivanja od budućeg rada Tužilaštva za ratne zločine.

„Mislim da njihov raniji učinak u radu u tužilaštvu ne govori da su oni jako kvalitetni tužioci. Da budem sasvim iskrena posao tužioca za ratne zločine je, pre svega, jedna menadžerska pozicija. Tu je daleko važnija ta njihova vizija – strategija“, kaže Milica Kostić.

Ona programe oba kandidata, koje su podneli prilikom kandidature Državnom veću tužilaca, ocenjuje kao nezadovoljavajuće.

„Ako pogledamo, na primer, program Snežane Stanojković, koja je imala najveći broj poena na ocenjivanju i daleko više glasova prilikom prošlog izbora u odnosu na Petrovića, mislim da je ona tu najrelevantnija. Njen program eksplicitno kaže da tužilaštvo treba da se fokusira na srpske žrtve. To nije samo pitanje pristrasnosti tužilaštva, što ne bi smeo da bude slučaj… To je jedna nerazumna politika – zato što ako hoćete da procesuirate počinioce zločina u kojima su žrtve Srbi ti ljudi ne žive u Srbiji. Žive najverovatnije u zemljama u regionu”, kaže Milica Kostić.

Milica Kostić
Ona podseća da te zemlje, kao i Srbija, ne izručuju počinioce ratnih zločina.

“To znači da vi morate da imate jako dobru saradnju sa tim tužilaštvima u regionu. I zato je najlogičnije da, ako želite da proceuirate odgovonre za srpske žrtve, pre svega se morate fokusirati na unapređenje regionalne saradnje. Što zapravo nijedan od ta dva programa kandidata ne nudi“, kaže Milica Kostić.

Postupak izbora tužioca za ratne zločine vrši se na osnovu Zakona o Javnom tužilaštvu. Na predlog Vlade bira ga Narodna skupština na period od šest godina i ta osoba može biti ponovo birana.

U parlamentu je decembra prošle godine održan jedan neuspeo izbor, kada nijedan od pet kandidata, nije dobio većinu glasova poslanika. Najviše glasova dobila tada je dobila Snežana Stanojković.

Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, upozorava da period od skoro godinu i po koliko Srbija nema tužioca za ratne zločine, predstavlja odugovlačenje sa mnogobrojnim posledicama.

„Mi smo za ovaj drugi izbor imali listu kandidata Državnog veća tužilaca još prošlog septembra. Šest-sedam meseci smo čekali da je Vlada prosledi Skupštini Srbije. To se ne može opravdati ni na koji način. Postoje mnogobrojne posledice tog odugovlačenja. One praktične su činjenica da mnoge aktivnosti predviđene Akcionim planom za poglavlje 23, ili Nacionalnom strategijom za procesurianje ratnih zločina, čekaju izbor tužioca za ratne zločine”, kaže ona.

Ključna aktivnost je, kako objašnjava, usvajanje tužilačke strategije koja služi da se odrede prioriteti među predmetima.

“Tu, pre svega, mislim na trošenje vremena kao resursa. Prošlo je više od dvadeset godina, ljudi umiru. Svedoci, počinioci, žrtve. Tako da neke predmete neće ni biti moguće procesuirati u kasnije vreme. Treba pripremiti i pregled svih predistražnih radnji, istraga, postupanja po krivičnim prijavama koje je tužilaštvo do sada radilo. To će biti važan pokazatelj rada tužilaštva od njegovog nastanka 2003. godine. Sve to, međutim, čeka izbor tužioca. Mi smo u situaciji borbe sa vremenom izgubili godinu i po dana jer Vlada nije pustila listu kandidata Skupštini i u parlamentu je bio problem sa izborom“, kaže Kostić.

Iskopavanje masovne grobnice kod Raške