Fond za humanitarno pravo je 16. juna 2026. godine, u Evropskoj kući, predstavio godišnji Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2024. godine. Ključne nalaze, zasnovane na analizi svih optužnica, dokaza i presuda, predstavile su Jovana Kolarić, istraživačica Fonda, i Mirjana Pešić, pravna analitičarka.
U uvodnom obraćanju Jovana Kolarić je naglasila da je izveštaj rezultat praćenja svih suđenja za ratne zločine, ukupno 23 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U osam predmeta Fond je porodicama žrtava pružao pravnu i logističku podršku.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je donelo četiri prvostepene presude, zatim dve u ponovljenom postupku i jednu presudu na osnovu sporazuma o priznanju krivice zaključenog između JTRZ-a i okrivljenog.
Kolarić je ukazala da Javno tužilaštvo za ratne zločine već dve godine funkcioniše bez izabranog Glavnog javnog tužioca, već uz privremene vršioce funkcije, što onemogućava strateško planiranje i kontinuitet u radu tužilaštva.
Političke i društvene okolnosti u kojima se odvijaju suđenja za ratne zločine su veoma nepovoljne i oblikovane su revizionističkim politikama sećanja s posebnim naglaskom na NATO bombardovanje i kampanju koju su predstavnici vlasti, vladini mediji i tabloidi vodili protiv proglašenja 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Osim toga, naglasila je Kolarić, u javnosti su i dalje prisutni generali Vojske Jugoslavije i Vojske Republike srpske koje je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviu osudio za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Studentski protesti koji traju od decembra 2024. godine postavili su pitanje nezavisnog i slobodnog rada tužilaštava u Srbiji. Bez obzira što rad Javnog tužilaštva za ratne zločine nije u fokusu, on svakako ne može da se posmatra nezavisno od stanja u pravosuđu u Srbiji.
Kolarić je podsetila da je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u ferburaru 2024. godine ustupio predmet protiv Šešelja i drugih Javnom tužilaštvu za ratne zločine, ali do danas optužnica nije objavljena, niti postoje informacije koje su sve procesne radnje preduzimane u vezi tog predmeta.
Mirjana Pešić, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo izdvojila je ključne nalaze iz izveštaja koji se tiču podignutih optužnica u 2024. godini, zatim regionalne saradnje i prekvalifikacije optužnica, izostanka saradnje u predmetima koji se odnose na Srebrenicu, neopravdano dugog trajanja postupaka, niskih kazni, olakšavajućih okolnosti i nedosuđivanja imovinskopravnog zahteva.
U poređenju sa prethodnim godinama, monitoring suđenja pokazuje izvestan pomak u radu Javnog tužilaštva za ratne zločine, te da je Tužilaštvo za godinu dana podiglo ukupno osam optužnica. Posebno je značajno što je većina tih optužnica (sedam od osam) podignuta samostalno, dok je samo jedna rezultat regionalne saradnje odnosno ustup iz BiH. Uprkos tome, zabrinjava činjenica da je svih sedam samostalnih optužnica podignute protiv lica albanske nacionalnosti za zločine počinjene nad Srbima na Kosovu, odnosno da je uočljiva tendencija suđenja u odsustvu. Slična situacija beleži se i u Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo, koje je tokom 2024. godine podiglo šest optužnica u odsustvu, protiv 11 pripadnika srpskih snaga.
Pešić je istakla da je tokom 2024. godine nastavljen trend prekvalifikacije optužnica koje je Javno tužilaštvo za ratne zločine preuzelo do Tužilaštva BiH. U predmetu Prijedor-Miska Glava, jedinom koji je u 2024. preuzet iz BiH, JTRZ je optužnicu kojom su osumnjičeni gonjeni za zločin protiv čovečnosti prekvalifikovalo u krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ovo se uklapa u ustaljenu praksu JTRZ, budući da Tužilaštvo zastupa stav da se za zločin protiv čovečnosti ne može goniti jer je to krivično delo uvedeno u zakonodavstvo Srbije tek 2005. godine.
Od značaja je, smatra Pešić i da se ukaže na izbegavanje saradnje sa Tužilaštvom BiH u predmetima koji se odnose na zločine počinjene u Srebrenici. Tokom 2024. godine nastavljen je postupak protiv generala Milenka Živanovića, protiv kojeg je Tužilaštvo podiglo optužnicu 2021. godine, svega dve nedelje pre nego što je to učinilo Tužilaštvo BiH.
Tokom 2024. godine zabeležen je nastavak prakse neopravdano dugog trajanja postupaka pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Kao jedan od ključnih razloga za odugovlačenje, izdvaja se učestalo nepojavljivanje okrivljenih na ročištima za glavni pretres. To je naročito bilo izraženo u predmetu Srebrenica, u kojem suđenje započeto još od 2016. godine, a tokom protekle godine od 12 zakazanih ročišta, održana su samo dva.
Monitoring suđenja je pokazao da je sud u 2024. godini izricao neopravdano niske kazne. U pogledu niskih kazni posebno je zabrinjavajuća činjenica da su tokom 2024. godine zabeleženi slučajevi izricanja kazni ispod zakonskog minimuma. Ovakve kazne ne odgovaraju težini krivičnih dela o kojima je reč, a koja prema međunarodnom i domaćem pravu ne zastarevaju.
Pešić je za kraj naglasila da Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ni u 2024. godini nije odlučivalo o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku. I pored toga što je Vrhovni sud Republike Srbije još 2019. godine doneo Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u kojima je istakao da je pravo na naknadu štete jedno od ključnih elemenata restorativne pravde, te da o imovinskopravnim zahtevima treba odlučivati u okviru krivičnog postupka, dok bi upućivanje na parnicu trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2024. godini je dostupan na sledećem linku.
