Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) prikupili su podatke i objavili poimenični popis žrtava stradalih tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema tim podacima, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 755 osoba: 450 civila i 305 pripadnika oružanih snaga.
Među civilnim žrtvama bombardovanja bilo je 205 civila srpske i crnogorske nacionalnosti, 217 Albanaca, 14 Roma i 14 civila drugih nacionalnosti. Kada je reč o pripadnicima oružanih snaga, evidentirano je 275 poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Za jednu osobu nije utvrđeno kojoj je oružanoj formaciji pripadala.
Najmlađa civilna žrtva bio je dvomesečni Fitim Suka, koji je stradao 13. maja u Koriši/Korishë, dok je najstarija žrtva, Gvozden Milivojević, poginuo 5. aprila u Aleksincu u 93. godini života. Među poginulim pripadnicima VJ i MUP-a čak 106 osoba bilo je mlađe od 25 godina, mahom vojnika stradalih na redovnom odsluženju vojnog roka.
Posmatrano teritorijalno, 261 osoba stradala je na području Srbije, 10 u Crnoj Gori, a 484 na Kosovu.
U Srbiji je najveći broj civilnih žrtava zabeležen u Surdulici, gde je u dva napada stradalo 29 osoba, zatim u Nišu (19 žrtava u više napada), među radnicima Radio-televizije Srbije u Beogradu (16), u Aleksincu (15), kao i u Grdeličkoj klisuri, gde je poginulo 12 lica kada je pogođen voz u pokretu.
Na Kosovu su među žrtvama NATO napada evidentirani i brojni albanski civili: 77 osoba stradalo je u Koriši/Korishë, gde je pogođen objekat u kojem su civili, po naređenju srpskih snaga, tokom noći bili zadržani na putu ka Albaniji; 45 civila stradalo je u Bistražinu/Bishtazhin dok su se u koloni kretali prema Albaniji; dok je u selu Lužane/Lluzhan, prilikom napada na autobus na mostu, poginulo 30 albanskih i sedam srpskih civila, kao i šest pripadnika VJ.
Fond za humanitarno pravo čuva sećanje na žrtve NATO bombardovanja.
Izvor podataka: baza „Kosovska knjiga pamćenja“.
