Kultura sećanja predstavlja društveni okvir u kojem se odvijaju politike sećanja. U ovom smislu to je kultura sećanja jednog društva i ona obuhvata mnoštvo supkultura sećanja raznih društvenih grupa koje mogu biti kompetitivne, komplementarne ili jednostavno koegzistiraju jedne sa drugima. Kultura sećanja zasniva se na bazi zajedničkog znanja istorije i poznatim referencama na istorijske događaje ali to ne podrazumeva da je u pitanju jedna homogena sfera unutar koje prevladava harmonija sećanja, zbog čega uglavnom govorimo o kulturama sećanja u množini. Kulture sećanja kao istorijski okvir interpretacije funkcionišu na različitim nivoima od nacionalnih država do političkih grupa ili jezičkih i verskih zajednica. Unutar kulture sećanja kao okvira postoje službena politika sećanja, politike sećanja nedržavnih aktera i civilnog društva kao i sećanja unutar porodica i individualna sećanja zasnovana na iskustvu. Njeni nosioci su pojedinci, društvene grupe, nacije, države.
Aktivisti za ljudska prava sve više koriste društvene mreže za promovisanje pravde i pomirenja u postkonfliktnim situacijama kako bi se suprotstavili poricanju ratnih zločina, mobilisali...
Tokom protekle decenije, porasla je zainteresovanost za načine na koje sećanje na zločine iz prošlosti informiše i oblikuje državne politike i međunarodne odnose. Društveni naučnici,...
Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) izazvala je znatnu pažnju...
U javnom sećanju na žrtve rata dominiraju etnocentrični narativi, odmeravanje obima tuđeg zločina i marginalizacija vlastitog. Nedostaje ne samo moralna nego i kontinuirana istorijsko-didaktička, pedagoška,...
Nemačka predstavlja jedinstven slučaj društva koje je tokom perioda od 50 godina bilo prinuđeno da dva puta sagledava svoju prošlost. Krivica nacističke Nemačke i odgovornost...
Generacije rođene tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini i nakon njega izložene su dubokom i dugotrajnom uticaju rata na članove njihovih porodica i zajednica....
Kakva je percepcija Albanaca u javnosti Srbije danas? Kako ona utiče na prevazilaženje teškog nasleđa oružanog sukoba 1998-1999. godine? O tome razgovaramo sa Aleksandrom Pavlovićem,...
Kako je 24. mart postao centralno mesto sećanja u Srbiji? U ovoj epizodi, razgovaramo o tome kako su ljudi u Srbiji živeli kroz 78 dana...
Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim društvima. Nažalost, u post-jugoslovenskim društvima vrlo često se ovaj potencijal ne koristi, a neretko...
Srpske paravojne jedinice učestovale su u oružanim sukobima tokom devedesetih i odgovorne su za brojna kršenja ljudskih prava i ratne zločine širom bivše Jugoslavije. Kako...
U avgustu se navršila 21 godina od Ohridskog okvirnog sporazuma kojim je okončan osmomesečni oružani sukob u Makedoniji i koji je uspostavio drugačije državno uređenje...
Šta je memory activism? Koja je uloga aktivizma i alternativnih komemoracija ratnih događaja u postkonfliktnim društvima? Razgovaramo sa Orli Fridman, vanrednom profesorkom na Fakultetu za...
31. maja u Prijedoru je obeležen Dan belih traka, dan sećanja na 102 dece stradale u Prijedoru tokom rata. O dinamikama kulture i politike sećanja...
26. februara 1992. godine, bez prethodnog upozorenja, slovenačka država izbrisala je više od 25 hiljada ljudi sa stalnim boravkom iz svog registra. Akt brisanja i...
Odakle dolazi normalizacija i glorifikacija ratnih zločinaca iz ratova devedesetih? Koji su izazovi i potencijali otpora zvaničnoj politici sećanja i dominantnim ratnim narativima? Sa Markom...
Kako se sećamo operacije Oluja? Ko komemorira žrtve i koja prava one imaju? Da li je pomirenje koje ide dalje od simboličkih gestova zamislivo?
...
