Kultura sećanja predstavlja društveni okvir u kojem se odvijaju politike sećanja. U ovom smislu to je kultura sećanja jednog društva i ona obuhvata mnoštvo supkultura sećanja raznih društvenih grupa koje mogu biti kompetitivne, komplementarne ili jednostavno koegzistiraju jedne sa drugima. Kultura sećanja zasniva se na bazi zajedničkog znanja istorije i poznatim referencama na istorijske događaje ali to ne podrazumeva da je u pitanju jedna homogena sfera unutar koje prevladava harmonija sećanja, zbog čega uglavnom govorimo o kulturama sećanja u množini. Kulture sećanja kao istorijski okvir interpretacije funkcionišu na različitim nivoima od nacionalnih država do političkih grupa ili jezičkih i verskih zajednica. Unutar kulture sećanja kao okvira postoje službena politika sećanja, politike sećanja nedržavnih aktera i civilnog društva kao i sećanja unutar porodica i individualna sećanja zasnovana na iskustvu. Njeni nosioci su pojedinci, društvene grupe, nacije, države.
Kako se kroz umetnost možemo boriti protiv zvanične politike sećanja koja negira genocid i slavi ratne zločince? Razgovaramo sa beogradskom ilustratorkom Jelenom Jaćimović Jaćim, autorkom...
Kako se današnja Ruanda seća genocida iz 1994. godine? U ovoj epizodi razgovaramo o interpretacijama i upotrebama istorije Ruande u različite svrhe u postgenocidnom kontekstu....
Tema nastave istorije ponovo se pojavila u javnosti pre nekoliko meseci u izjavama državnih zvaničnika o tome da udžbenike istorije treba da piše država. Ko...
Koja je uloga forenzičke antropologije u postkonfliktnom kontekstu? U ovoj epizodi govorimo o potrazi za nestalim osobama i žrtvama unutrašnjeg oružanog sukoba u Gvatemali. Nejednaki...
Prošlo je 28 godina od otmice u Štrpcima, kada su 27. februara 1993. godine pripadnici Vojske Republike Srpske i paravojne jedinice “Osvetnici”, na železničkoj stanici...
Zašto ljudi učestvuju u genocidu? Šta motiviše pojedince da postanu izvršioci? U ovoj epizodi govorimo o genocidu, njegovoj izvršenju, tranzicionoj pravdi i pamćenju u Kambodži...
Da li uopšte možemo da govorimo o istoriografiji o ratovima 1990-ih u regionu? Koliko mladi znaju o ratovima i gde i kako to znanje stiču?...
Kada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i...
Zbog čega se Srbija nikada nije pomirila sa gubitkom kontrole nad Kosovom i njegovom nezavisnošću? Kosovo nije uvek bilo deo Srbije niti je oduvek smatrano...
Kako se fudbal razvio u plodno tlo za nacionalističku mobilizaciju krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina? Koja je simbolika narativa da je rat u Hrvatskoj...
Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve?...
Ove godine navršilo se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ kojom je okončan četvorogodišnji oružani sukob na teritoriji Hrvatske. U Hrvatskoj i Srbiji, Oluja je...
Kako i zašto dolazi do nasilja u ratovima protiv civila u zajednicama koje su dugo živele u miru? Zašto se to dešava u nekim lokalnim...
Kada pomislimo na spomenike, mislimo na statue od kamena izgrađene od strane državnih ili lokalnih vlasti, koje zauvek stoje na jednom mestu, osim ako ih...
Šta su kulture sećanja? Koja je svrha politika sećanja? Šta mladi danas uče i znaju o skorijoj prošlosti? U uvodnoj epizodi razgovaramo uopšteno o kulturama...
Tokom protekle decenije, porasla je zainteresovanost za načine na koje sećanje na zločine iz prošlosti informiše i oblikuje državne politike i međunarodne odnose. Društveni naučnici,...
