Najznačajnija zbirka materijala za proučavanje ratova koji su pratili raspad Jugoslavije, u kojima je 130.000 ljudi poginulo ili nestalo, jeste arhiva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu. Do svog zatvaranja, krajem 2017. godine, ovaj sud, koji je osnovao Savet bezbednosti UN 1993. godine radi krivičnog gonjenja za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, optužio je 161 osobu i prikupio milione stranica svedočenja, vojnih i policijskih izveštaja i video-snimaka. Ta neprocenjiva građa podrobno opisuje masakre i dobro poznate incidente, kao što su masovna pogubljenja posle pada Srebrenice, ali i ubistva i mučenja na drugim lokacijama u bivšoj Jugoslaviji.
U ovom članku Iva Vukušić, docentkinja za međunarodnu istoriju na Katedri za istoriju i istoriju umetnosti Univerziteta Utreht u Holandiji, istražuje istorijat te arhive, analizira njen sadržaj i tvrdi da arhiva poseduje dve važne karakteristike, koje predstavljaju i sjajnu mogućnost, ali i veliki izazov za istraživače. Tekst je izvorno objavljen na engleskom jeziku u akademskom časopisu Contemporary Southeast Europe Studies.
